• Прије него што завршим мисију на Косову, посјетићу Требиње, а када дјеца буду довољно одрасла да схвате значај тога, довешћу и своју породицу, истиче ексклузивно у разговору за Српска.инфо пуковник америчке војске и нови командант базе „Бондстил“ на Косову Ник Дучић.

Српско име и поријекло, који су недавно подигли велико интересовање јавности на цијелом Балкану, Дучић баштини из требињског краја. Његови дједови из породица Дучић и Курилић у далеку Америку отишли су из Херцеговине почетком прошлог вијека, у потрази за бољим животом.

Посјету дједовини, планирао је, каже, и прије него што је распоређен на Косово, јер му је сестра прије двије године пренијела дивне утиске, након посјете Требињу и околини.

– Њене фотографије и приче биле су невјероватне – каже Дучић, додајући да су породично и православно поријекло јако важни и њему и његовој супрузи, која је рођена у САД, али има руске и српске коријене.

Он је, истиче, још као дијете учио да је човјек који негира своје коријене тек пола човјека.

Породица његове мајке Бернис и данас одржава контакт са блиским рођацима у Требињу, а одрастао је уз фотографије и приче које је о „старом крају“ слушао од баке.

Зна чак и имена села која су његови дједови напустили, те планира да посјети њихове куће.

Фото приватна архива Са мајком Бернис

Слави Никољдан и фарба јаја за Васкрс

Најближе што је до сада дошао земљи предака било је када је са супругом боравио у Црној Гори, одакле води поријекло њена мајка.

Посјетили су Будву, Свети Стефан, Котор, Херцег Нови, али и манастир Острог.

Фото приватна архива Дјеца у народној ношњи

– Православље је укоријењено у мом одгоју, а слично је и код моје супруге, те сада нашој дјеци. Кристиа и ја смо се вјенчали у српској цркви Светог Стефана у Лос Анђелесу, гдје су се и моји родитељи вјенчали, а мој дјед је један од њених оснивача. И наша дјеца су крштена у тој цркви, а похађају и недељну школу. И док сам био у мисију у Украјини, редовно смо одлазили у цркву. Славимо Никољдан, а држимо и до обичаја као што је, рецимо, фарбање јаја за Васкрс. Дјеца уче и фолклор, док Кристиа учи нашу ћерку да спрема традиционална српска јела – прича Дучић.

Шљивовица за посебне прилике

Мада алкохол не конзумира пуно, зна у посебним приликама да наздрави шљивовицом и пивом.

Признаје да га је затекло интересовање које су изазвали његово име и истакнуто мјесто у америчкој војсци.

– Изненађујуће је и колико Срба из Европе и Сјеверне Америке ми се јавило у овом периоду. Заиста сам примио мноштво позитивних порука, у којима ми желе све најбоље на овом задатку, те нуде савјете, јер имају историјско знање, животна или војна искуства. Почаствован сам њиховим ријечима охрабрења. Повезао сам се и са неким људима који имају исто презиме као ја – каже он.

Не открива да ли у новој улози осјећа и неку посебну врсту одговорности или терета.

Молитве на српском

Његова мисија на Косову је, тврди, потпуно другачија од оних у Украјини, Кувајту или Ираку у којима је претходно био.

Фото: Ник Дучић/Фацебоок Дучић у Кувајту

Прилику да „својој земљи служи у мисији усмјереној на подршку миру, на земљи гдје се преплићу историја, култура и религија“, сматра благословом.

Један од циљева за вријеме нове мисије му је и да научи српски довољно добро да може да разговара са људима. За сада, каже, зна неке свакодневне изразе, те молитве.

Дјед био аниматор за „Волт Дизни“

Фото приватна архива Кристиа

Мисију у Украјини искористили су да истраже руске коријене супруге Кристије, због чега су посјетили и Русију.

– Њен дјед је емигрирао из Москве 1930-их и занимљиво је да је постао један од првих аниматора за „Волт Дизни“ у Лос Анђелесу. Потпис Басил Давидовицх био је на крају класика као што је „Успавана љепотица“. Његова кућа у Москви више не постоји, али за мене је емотиван моменат био када смо са дјецом отишли у парк у којем се и он некада играо, те када су се и они ту заиграли – истиче Дучић.

ВАЛЕНТИНА МИШЉЕНОВИЋ/СРПСКА.ИНФО