Кочићев дан у Београду

  • Као дио традиционалне манифестације „Кочићев збор“, и ове године је Кочићев дан у Београду, у организацији Представништва Републике Српске у Србији и два удружења књижевника, Српске и Србије, окупио књижевнике с обе стране Дрине, а драги гост им је био писац из Македоније Христо Петрески.

Кочићев дан у Београду – у Алеји великана на Новом гробљу

 

Из Републике Српске били су Слободан Јовић из Лопара и Ранко Павловић и Бање Луке; из Србије Душка Врховац и Драган Колунџија из Београда, Дејан Алексић из Краљева и Жарко Миленковић из Грачанице.

Послије полагања цвијећа и вијенаца на Кочићев гроб у Алеји великана на Новом гробљу, у име Удружења књижевника Србије говорио је Јанко Вујиновић, а Ранко Павловић у име Удружења књижевника Републике Српске.

Директор Представништва Р. Српске у Србији, Млађен Цицовић и сарадник Мирко Бајић положили су вијенац на Кочићев гроб у Алеји великана на Новом гробљу

Вујиновић је подсјетио да је Кочић увијек писао великим почетним словом ријечи: Отаџбина и Слобода и да, нажалост, није успио да доживи и види слободу српског народа, слободу за коју се борио у Босанском сабору, у Крајини и у казаматима Аустроугарске, али и у својим причама.

Ранко Павловић је казао да, ако су руски писци могли са поносом да говоре да су изашли из Гогољевог “Шињела”, онда и српски писци, нарочито у Крајини, са поносом могу да кажу како су “изишли испод Кочићевог кожуха, оног змијањског кожуха, који зими загријава, а љети хлади”, те додао да је Кочић, као и његов сљедбеник Бранко Ћопић, показао да локалне теме, дјела о завичају, могу врло лако да добију универзална значења и то „ми, писци, баштинимо од Кочића и на томе треба да учимо, да га слиједимо и врло смо поносни што имамо такав узор”,

Директор Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић рекао је да је Кочић прави примјер Србима колико је значајно за српски народ да сачува вриједности које бране његов национални идентитет: српски језик и писмо, културу, традицију и обичаје.
– Кочић је свој живот почео на Змијању, а завршио овдје у Београду. И то је још један показатељ да смо ми један народ, један језички простор, једна култура и традиција – истакао је Цицовић.

У име Удружења књижевника Србије у Алеји великана на Кочићевом гробу говорио је Јанко Вујиновић

Уз вијенце свјежег цвијећа на Кочићевом гробу и пред споменик Кочићу у Чубурском парку, које већ скоро петнаест година полажу Предстваништво Републике Српске у Србији и два књижевничка удружења, ове године је било и цвијеће које је у име Просвјетно-културног друштва „Просвјета“ у Београду положио Дејан Мастиловић, секретар друштва.

Скуп испред споменика Кочићу у Чубурском парку

Кочићев дан у Београду се сваке године завршавао књижевним програмом у свечаној сали Удружења књижевника Србије (Француска 7), па је тако било и ове године: под традиционалним насловом „Змијање у Београду, Српска у Србији“ своје стихове и прозу говорили су: Драган Колунџија и Душка Врховац из Београда, Дејан Алексић из Краљева, Жарко Миленковић из Грачанице, Ранко Павловић и Слободан Јовић из Републике Српске и драги гост из Македоније Христо Петрески. Бесједу о Кочићу имао је Видак Масловарић, а у име Удружења књижевника Србије, са којим Представништво Републике Српске у Србији има традиционално добру сарадњу, колеге из Републике Српске и њихове госте поздравио је Радомир Андрић, предсједник Удружења.

Представништво РС у Београду 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар