На овогодишњем 24. Крајишком ликовном салону, који је трајао од 4. до 13. новембра у Сали под сводовима Конака кнегиње Љубице, уприличена су три књижевна сусрета: 5. 11. гост је био песник и књижевни преводилац Владимир Д. Јанковић, 9. 11. песник Боривој Везмар, а 12. 11. песникиња и професорка српског језика и књижевности Јагода Јеремић Љубојевић.
Владимир Д. Јанковић говорио је о свом преводилачком раду, о енглеском, француском и српском језику, као и привржености романескном и песничком стваралаштву француског писца Мишела Уелбека. У вези с тим пажња публике била је усмерена ка Уелбековом новом и ‒ верује се ‒ последњем роману Поништено. Јанковић је говорио о својој поезији, нарочито збирци Света Јелена, из које је прочитао неколико песама. Било је речи о традиционалном песничком облику ‒ сонету, али и писању слободним стихом. Разговор се тицао не само Јанковићевог рада већ и стваралаштва упоште, нарочито данас, кад се врло мало чита, а све се више пише, што представља својеврсни парадокс савремене културе.
Боривој Везмар, родом из Пакраца, говорио је о свом пореклу и вези с коренима, као и неснађености и располућености кад човек напусти своје огњиште и пође у свет. Он је својевремено објавио збирку песама у оквиру издавачке делатности Зоре, истичући врло лепу сарадњу с пок. Николом Церовцем. Прочитано је неколико Везмарових песама, и оне су ‒ примећује се ‒ кратке, писане слободних стихом, али оне ‒ како песник додаје ‒ имају меру коју диктира унутрашњи уметников свет. Било је занимљиво чути, између осталог, како данас тек понеки студент српске филологије чита и учи у библиотеци Филолошког факултета у Београду, где је Боривој Везмар запослен. Ова необичност говори о духу времена и начинима читања књига у наше време.
Јагода Јеремић Љубојевић била је трећи гост и овим књижевним сусретом незванично је затворен Крајишки ликовни салон. Повод за овај разговор било је објављивање нове збирке Другост, из које је прочитано неколико песама: Молитва за Софку, Завичајна, Умрлом изнутра оцу и Мушкатле. Јагода је говорила о својим узорима и стваралачким тежњама, о трагању за другим човеком и за Богом, као и о спокоју који се може јавити тек кад схватимо да нисмо сами и да то никад не можемо бити.
Књижевне разговоре водила је Биљана Ковачевић, професор српског језика и књижевности и потпредседник УО СКД Зора Книн‒Београд.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
