ЈОВО РАДОШ: О ДАВАЊУ

Три цртице

1.

  1. И сједе Исус према храмовној благајни и гледаше како народ меће новце у њу. И многи богати метаху много.
  2. И дошавши једна сиромашна удовица метну двије лепте, које чине један кодрант.
  3. И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију који мећу у храмовну благајну.
  4. Јер сви метнуше од сувишка својега; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву имовину своју. (Марко, 12, 41-44, Лк. 21, 1-4)

2.

„Читали смо, како је синовац покојног патријарха Рајачића, што је стотине хиљада народног новца наследио, приложио само две форинте. Да грдне срамоте!“ (Светозар Милетић, О српском питању, стр.459.).

3.

Према Исказу, који је објавила Босанска вила, бр. 65/1890. наведен је списак датих прилога при Светосавској бесједи 1890. године у Стоцу. Поред трговаца и имућнијих људи, који су давали новац, у распону од 30 форинти па до половине једне форинте, стоји и име Јована Радоша из Крушева код Стоца (мог прађеда), који је дао 1 фор. и 40 новч.

Оче мога ђеда Лазара, поносан сам на тебе!

 

                                                                                  Јово Радош

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар