Читаво љето
падале су кише
уљевице,
и грожђе потруну.
Не би вина
да се оточи
те године
Пропадоше
и други усјеви
и воће на гранама
Само је травуљина
расла
и коров с њом
Немогаху се откоси
осушити
и у сјенару
здјети
Jедном налеће
и олуја
с градом
као разуларена војска
која руши и пали

Image by Andres Zunino from Pixabay

Све је личило
на смак свијета,
на тешку невољу
и пропаст
Мајка не задржа
тегобне мисли у себи
већ гласно рече:
„Све однесе ђаво
не оста ништа!“
Једино ђед
мудро из дубине
смирено каза:
„Остаће оно
што је наше
(оно што Бог допусти),
јер је куга и прије морила,
па није све поморила!“

 Јово Радош