• Поред бројних недостатака, онлајн настава може имати неке предности, нарочито када су у питању друштвене науке.

Наставници су принуђени напустити класична еx cathedra, предавања, на која се многи од нас превише ослањају. Упустити се у анализу есеја, филмова и истраживачких пројеката, може представљати изазов, из кога је силом прилика могуће стећи ново педагошко искуство.

Потребно је нагласити да се неки од поменутих метода, као што су писање есеја, у европским земљама са дугом и богатом образовном традицијом, претежно користе у разредима од десетак ученика, будући да њихово прегледање и анализа изискује велики ангажман наставника. Ипак, вјерујем да би нам било корисно и занимљиво макар повремено искусити и овај начин рада.

Под оваквим околностима примјерена је анализа документарних филмова. Моји ученици имају задатак да кратко опишу сцену из заданог филма која је на њих оставила највећи утисак. Анализирајући садржај филма, те поред осталог и начин на који је у њему кориштена музика, ученици треба да закључе какав је био став режисера о одређеном историјском догађају. Узимајући у обзир податке из уџбеника и своје претходно знање, ученици треба да изнесу свој став о вјеродостојности поменутог филма. Анализом више филмова, а у складу са наставним планом и програмом, ученици могу проширити својезнање о наставној теми, изоштрити своје критичко мишљење и за цијели живот научити како да приступе информацијама из документарних филмова.

Када су у питању квалитетни истраживачки пројекти, њихова израда може захтијевати бројне компетенције ученика, а провјера аутентичности пројеката је отежана током виртуелног контакта. Стога је овај метод примјереније користити са мотивисаним и надареним ученицима, за чије идеје често не налазимо довољно времена током редовне наставе. Поред контакта наставник – ученик, мислим да је јако битно на наставним платформама или онлине групама подстицати дијалог и размијену мишљења између самих ученика.

Повремено пратим наставу за основне школе на РТРС-у и поносан сам на многе своје колеге! Наставници су принуђени да држе часове пред камерама, у окружењу које за њих није природно. Не смијемо бити злуради и чекати сваку њихову грешку, будући да сви ми гријешимо у својим учионицама, далеко од очију јавности и телевизијске камере. Ипак мислим да су овакве околности објелоданиле неке од недостатака нашег образовања, што ће омогућити да се о њима размисли након проласка пандемије.

Све у свему, морамо бити свјесни да настава тренутно није међу животним приоритетима ни наставника, а ни наших ученика. Радује ме лични утисак да се образовни процес успјешно одвија у Републици Српској, упркос отежавајућим околностима.

Данило Ковач је професор историје и латинског језика у националном и међународном програму Гимназије Бања Лука и виши асистент Филозофског факултета у Бањој Луци на предмету методика наставе историје. Као Чивнинг стипендиста завршио је мастер студије на британском Институту за образовање Универзитетског колеџа у Лондону. Учесник је бројних семинара у земљи и иностранству из области образовања и историје.

Извор: АТВ