• За мене, цицвара је оно што је Нектар био за Грчке богове на Олимпу. Онај ко је није пробао, није такорећи ни живио…

У том јелу има нешто посебно, нешто ЦАРСКИ. Још од малена, слушао сам о чувеној Гатачкој цицвари са Клиња. Веле, премца јој било није одавде до Америке.

Ништа им се било није упутити право из Београда на Гатачку цицвару са медом па опет назад. Ја вјерујем да је тако. А сад кад нема Клиња и чувене цицваре ја сву наду полажем у моју мајку. Није што је моја али њена цицвара лијечи душу. 

Једна цицвара у години је најбитнија. То је она Божићна, она најљепша, она исконска… 

На Божићно јутро, огледати се у цицвари је неописиви осјећај. 

Реченица :“Оставите мало и полазнику“, неизоставни је дио после мирбожења у свакој Херцеговачкој кући. А онда шерпу предасе, додаш мало меда и уживаш. Никакав ти кавијар не бих дао за омању кашику цицваре, никакву славу за Божић и никакву земљу за Херцеговину.