На данашњи дан, 12.августа 1916.године Његошеве кости су пренесене са Ловћена на Цетиње.

Већ од јануара 1916.под цензуру аустроугарског Ратног пресбироа, непосредно подређеног Врховној војној команди, долази црногорска штампа. Садржаји окупационих Beogradskih novina (Belgrader Nachrichten) били су препуни хрватске лексике, писани латиницом, на „српскохрватском“ језику, при чему се пропаганда ширила у чланцима о „одлучној борби за Цара и Отаџбину“, о „вјерности оданих граничара“, официра словенског поријекла, попут Боројевића и Саркотића, те у многом опису „спасилачке и пријатељске нове власти која доноси културу“ и постоји као „добар и праведан господар у Босни и Херцеговини“.

Смијенивши Поћорека, у јануару 1915.на мјесту војног гувернера Босне и Херцеговине, Стјепан Саркотић је почео разрађивати план за освајање Црне Горе. Истакавши се у борбама на Ловћену, Саркотић добија титулу барона од Ловћена (Stephan Baron Sarkotić von Lovćen).

Штефан Цвајг, сарадник Ратног пресбироа, поводом пада Ловћена, биљежи: „Прво велико чисто аустријско дјело, ударац песницом против Италијана и изнад свега показатељ наше војне моћи.“

Суштина аустроугарске побједе над Црном Гором није се огледала ни у војничком поразу, нити у капитулацији Црне Горе (23.јануара), колико у паду Ловћена и чину измјештања Његошевих посмртних остатака са Ловћена на Цетиње.

Пренос Његошевих остатака извршен је 12.августа 1916, при чему је сам чин објашњен као одлука локалног, цетињског становништва. Затим су аустроугарске власти планирале довршити своју побједу на симболичком нивоу: рушењем Његошеве капеле на Ловћену и постављањем споменика Францу Јозефу I, поводом његовог 86-ог рођендана.

Највећи празник Црно-жуте монархије, 18.август, прослављен је покретањем окупационог листа Cetinje Zeitung (Cetinjske novine), који се, како су навели његови уредници, „неће бавити политиком“, него „доносити истинске вијести из домовине“. Планирано је да прво буде штампан на њемачком и хрватском, а доцније и на албанском језику.

Уредник Cetinjskih novina био је др.Ернст Клајн, аустријски писац и новинар. У првом броју овог окупационог листа, пола године након освајања Ловћена, излази један опис: „1916.-отпочела је трећа година рата.

Био је тек трећи дан нове године када се у касним вечерњим сатима над Которским заливом распламсао моћан блистави вијенац – хабзбуршки зидови су се уздигли и над Ловћеном; кроз непријатељску ватру, снијежну олују и сурово урезане стијене, подигли су га за три дана домобрани из Угарске и Чешке, босански ловци и људи далматинског крша.“