• Прије 30 година пензионисан је Андрија Рашета. Његова војничка каријера јединствена је због чињенице да се као потомак устаничке Лике, која је дала небројено официра, издвојио као једини генерал-пуковник након Другог свјетског рата.

Генерал Андрија Рашета (Фото: Трифко Ћоровић)

У ексклузивном разговору за лист Српско коло Рашета говори о несхватљивој незаинтересованости званичног Београда према Словенији, односима у Генералштабу, сусретима са Туђманом.  Истиче да су крајишки Срби били осуђени на пропаст, јер је на чело РСК дошла група неспособних политичара предвођена Бабићем, Мартићем и Паспаљом. Документовано објашњава како је и на који начин нестало зубно злато из Војне болнице у Загребу.

Фотографија оригиналног извјештаја о нестанку зубног злата из војне болнице у Загребу

Наводи поименично ко му је све нудио прелазак на хрватску страну и под којим условима. Открива истину о караули Холмец…  Свјестан свог поријекла каже да је Србин југословенског опредјељења који презире сваки вид национализма.

За историју ових простора посебно је значајна посљедња година каријере генерала Рашете који је обављао дужности команданта дивизије, начелника штаба Пете војне области са сједиштем у Загребу и замјеника начелника Генералштаба ЈНА.

Потписао је споразум о имплементацији Венсовог плана (тзв. Сарајевски споразум) 2. јануара 1992. године. Недуго затим, уочи антифашистичког Дана побједе 1992. године, Рашета је пензионисан указом посљедњег предсједника Предсједништва СФРЈ Бранка Костића. Била је то само једна од стотињак одлука којом је почишћен високи официрски кадар, а само неколико дана касније ЈНА је и званично укинута. Некад четврта армија свијета није дочекала ни пола вијека постојања, а њен распад само је потврдио окончање живота државне заједнице јужних Словена.

Рођен је, као најстарије дијете Душана и Ђуке Рашете на празник Светог Алимпија Столпника 1934. године у Доњем Лапцу, да би, како то православни обичаји и налажу био крштен у јануару 1935. године у мјесној цркви посвећеној Силаску Светог Духа. Након њега рађају се сестре Душанка и Милка, а касније и брат Мића. Рашете славе Светог Николу, а како му је отац Душан (крштено име Илија) био једва пунољетан приликом његовог рођења, највећи утицај у његовом васпитању имала је баба Јека (рођена Дураковић).

У вријеме Другог свјетског рата Андрија креће у школу у Доњем Лапцу гдје завршава прве три године основне школе, а потом се 1946. године са породицом у савезној колонизацији сели у Апатин у коме 1950. године завршава малу матуру.

Слика са мале матуре у Апатину: Војнички поздрав тадашњег дјечака Андрије наговијестио је његову будућност (ФОТО: ПРИВАТНА АРХИВА)

Као официр ЈНА 1963. године учествовао је у мировној мисији УН на Синају у арапско-израелском рату вођеном око превласти над Суецким каналом. Ко је тада могао да наслути да ће се три деценије касније мировњаци преселити на југословенске просторе, а Рашета бити овлашћени преговарач ЈНА.

Комплетан интервју, чији је аутор Трифко Ћоровић, главни и одговорни уредник Српског кола, можете прочитати и у електронском издању јединог медија у Србији (стране 6 и 7)  штампаног  на ћирилици на ијекавском нарјечју – ОВДЈЕ.