(ФОТО) Одржан најмасовнији скуп Невесињаца у Београду до сада
-
Седмо Невесињско сијело одржано је традиционално треће фебруарске суботе у сали ресторана центра “Сава” и без сумње је најмасовнији скуп Невесињаца у Београду до сада
Препун паркинг центра Сава наговјестио је да се те вечери дешава нешто изузетно. Неки су кренули на концерт групе “Легенде” али дефинитивно бољи избор направило је више од 500 људи који су дошли на најбројније саборовање Невесињаца и њихових пријатеља.
Некад је портал Слободна Херцеговина на мети критика због тврдњи да је тек завршено херцеговачко сијело најбоље или највеће до сада, међутим, чињенице говоре да сваким скупом Херцеговаца ниво саборовања расте, а то сигурно можемо да потврдимо и након седмог сијела Невесињаца.
У посљедња два мјесеца ово је био пети велики херцеговачки скуп (Требињци- 5. 12 , Билећани -12.12, Нови Сад -13. јануар, Гачани – 14.2), а први пут од Херцеговачке академије одржане у јуну прошле године, најављен долазак преосвештеног владике Григорија дало је додатно интересовање и посебан свечарски карактер ове вечери.
Програм је започео гангама у извођењу пјевачке групе “Невесиње”.
Госте је у име домаћина поздравио овогодишњи домаћин, др Трифко Брењо.
– Бити домаћин сијела заиста је велика част, али ја бих хтио да сви вечерас будемо домаћини и да се сви осјећамо као да смо код своје куће. нека нам свима вечерас овдје буде Невесиње.
Колико су Невесињци поносни на свој завичај потврдио је домаћин овог сијела чије је поријекло из села Оџак које се налази на седмом километру од Невесиња идући југоисточно према Дивину и Билећи.
– Још од хајдучких времена било је увијек часно носити име Невесињац. Невесињског човјека краси храброст чојство слободољубивост, поштење. оштроумност, истинољубље, честита људска душа. Никада ни пред ким нисмо стали, нити поклекли, одлазили смо у бијели свијет и успијевали, памтили и враћали се родном крају, поштовали и не заборављали. Преци су нам оставили пуно тога лијепог да су нас још више обавезали да и ми нашим потомцима учинимо исто. Ко не поштује претке, не може му ни потомство бити сретно! – рекао је др Брењо.
Преосвештени владика Григорије веома се бираним ријечима обратио Невесињцима не кријући да према њима гаји посебне емоције.
– Не треба да гријешимо душу, звали су нас и Требињци и Гачани и Билећани, али једино кад не можемо да се не одазовемо је кад зову Невесињци. Зато што је Невесиње наш Пијемонт херцеговачки и српски, али и зато што је Невесиње сачувало највише од онога што је образ и душа нашег народа – рекао је владика Григорије и додао:
– Данас су људи постали окрутни, али окрутност и зло никада неће побиједити доброту и благост. Зато Невесињци увијек побјеђују добротом и благошћу и сви говоре о тој чувеној невесињској храбрости. Али храбар је само онај човјек који је добар. Зао човјек је храбар само док му се неко не испријечи на путу. Добар човјек је храбар увијек, поготово кад га неко нападне. Сви кажу да су Невесињци храбри, али ја желим да нагласим да су Невесињци добри и благи и то је оно што је наша највећа снага, закључио је епископ ЗХиП.
Комплетну бесједу владике Григорија можете прочитати овдје.
Потом се обратио начелник општине Невесиње Момчило Шиљеговић, који је уз кратку ретроспективу дешавања, поздравио Невесињце најављујући вишедеценијски подухват и градњу система хидроелектрана “Горњих хоризоната” који би могао да донесе потпуни препород не само Невесиња него и цијеле Херцеговине.
Уиграни водитељски пар Снежана Лукић и Миливоје Бештић подсјетили су присутне да је Невесињска гимназија обележила пола века постојања, као и да је тим поводом издата богато илустрована монографија која садржи више од 7000 имена ученика од којих су многи направили велике каријере.
Годину за нама обиљежиле су двије Невесињке. Сликарка Биљана Ристић насликала је 21 портрет јунака Невесињске пушке на камену са Морина, најадекватнијем носиоцу слике.
Одлучила се да наслика Невесињске хероје, јер су имали мисију да уједине српске земље. Њена мисија је успјела јер је са овом изложбом прошла од Суботице, Панчева, Новог Сада, Београда, до Невесиња гдје је заплакала, јер је свој сан донела на своје огњиште.
Друга Невесињка, Весна Капор је за књигу „По сећању се хода као по месечини“ издавачке куће Агора, добила награду Милош Црњански, као и награду „Лаза Костић“. Весна је одржала неколико промоција у Невесињу и Београду на којима је истакла суштину живота у преплетају садашњости и сећањима на детињство, сивих ратних година које бисмо најрадије заборавили, али се изнова њима враћамо.
Присутни су могли да уживају у пјесми женске пјевачке групе Мокрањац коју чине: Јелена Анђелковић, Мирка Кешељ, Милица Радић и Јована Иванишевић.
Након тога је легендарна глумица Јелена Жигон казивала стихове пјесме “Херцеговина”.
Домаћин сијела позвао је и угледне домаћине из Невесиња. Присутни су дуго поздрављали хирурга невесињске болнице др Ђорђе Кљајић који је по свом хуманом раду веома поштован у свом граду.
Прави примјер слоге представља домаћинство Шиповаца, а на сијелу је био Анто који живи у породичној заједници са два брата. Заједно имају 10 дјеце. Вриједна браћа имају чак 200 музних крава намјеравају да једног дана отворе погородичну мљекару.
Због обавеза изостао је трећи домаћин воћар Миле Куљић, ао његовом воћњаку већ се прочуло и ван Херцеговине.
Гуслар Милош Паровић нас је подсјетио на Невесињску пушку.
Пјесник Божидар Глоговац пренео је поздраве од стране братског Удружења Требињаца “Јован Дучић” у Београду и казивао стихове своје нове пјесме “Двије ћуприје” у којој говори о народном трибуну Божидару Вучуревићу и ратном команданту Новици Гушићу који су сачували Херцеговину.
Удружење Невесињаца наградило је најмлађег учесника сијела Душана Чабрила поклон пакетом “Сент џорџ”. Он иако има шест година заправо је био присутан на свих седам невесињских сијела. И кад је мајка Миланка била у другом стању Душан је био међу Невесињцима. Душанов ђед Весо рођен је у селу Хумчани, сада сви живе у Београду.
Појац Љуба Манасијевић запевао је песму “Востани Сербие”, а након њега гостима се као здравичар обратио угледни адвокат Обрад Пашајлић из Пожаревца.
Већ по традицији, свештеник Милован Глоговац је у правој молитвеној тишини изговорио “Оче наш”.
Након вечере присутне је до суза насмејавао легендарни афористичар Митар Ђерић Лаки.
У богатој томболи подијељене су вриједне награде: гусле су завршиле у Дувну, викенд за двије особе добио је Жељко Вукајловић, који је за ово сијело стигао чак из Штутгарта.
Подијељени су пршут, сир торотан, 10 кг сардине, поклони “Сент Џорџа”, као и књиге Велибора Шиповца, Светка Ковача, Весне Капор, наслови издавачке књиге “Алгоритам”…
На сваком столу били су постављени флајери са кратким описом за помоћ у обнови Саборне цркве у Невесињу, која је знатно је оштећена и неминовно су потребни радови на санацији.
Кратке информациије о Саборном храму у Невесињу од његове изградње до данашњег дана.
Позивамо све Невесињце, Херцеговце и пријатеље Херцеговине да помогну обнову Саборног храма у Невесињу и то уплатом у динарима на рачун у
Србији или уплатом у девизама на рачун Црквене општине Невесињске у Невесињу, а са следећим подацима:
Међу бројним угледним званицама били су присутни председник Савеза Срба из региона Мидораг Линта, Миле Шапић, као и представници бројних херцеговачких удружења у Србији. Незаборавну атмосферу направио је опознати новосадски бенд „Анђин сан“.
Наредно херцеговачко окуипљање заказано је за 5. март у Зрењанину, када ће се обиљежити и 70 година од колонизације овог дијела Баната.
Био је изложен и велики број књига, а најтраженија је била монографија Невесинњске гимназије и „Српско коло“ једини лист у Србији писан ијекавицом.
Извор: Слободна Херцеговина
Текст: Трифко Ћоровић
Фото: Слободна Херцеговина
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Преузимање и објављивање фотографија и текстова са Слободне Херцеговине дозвољено је, уз навођење извора и линк, само порталима који су писани ћирилицом
Inpresivno, nadahnuto, nezaboravno, ovo nevesinjsko druzenje, gatacko , bilecko trebinjsko i sva hercegovacka druzenja temelk su opstanka rodne Hercegovine.Mi koji se nalazimo daleko od zavicaja
uvijek sa nestrplkenjem cekamo ovakva druzenja i lijepu rijec o zavicaju.Hvala organizatorima.
Лијепо је било и код Невесињаца, ја морам Невесињце писати великим словом. Нашли смо се после, око двадесет и две три године, доста дебљи старији али нисмо заборавили кад је требало стамен бити и на страшном мјесту постојати. Поздрав свима Невесињцима, посебно Трећем моторизованом.
Previše „uštirkano, oficijelmo, marketinški obojeno, teško da se veći dio od 500 sijelđžija osjećao ugodno.