У свечаној сали Старог двора у српској престоници 24. марта 2022. године одржан је научни скуп Дубровник и Београд некад и сад у организацији Удружења Наука и друштво. Портал Слободна Херцеговина ће у неколико наставака пренијети кључне поруке учесника овог научног скупа.
проф др Душко Певуља (фото: Трифко Ћоровић)
Бањалучки професор књижевности др Душко Певуља један је од приређивача заборављене књиге дум Ивана Стојановића Дубровачка књижевност која је објављена у издању Центра за српске студије из Бањалуке.
– Као истакнути католички свештеник и човјек енциклопедијских знања интересовања дум Иван је покушао да објасни феномен Дубровника. Књига је веома вриједна и на један симптоматичан начин говори о нашој књижевно-историјској свијести, јер је требало да прође више од једног вијека да је поново издамо – рекао је Певуља.
Језик нас уједињује
Он је оцијенио да је расправа на тему чија је дубровачка књижевност бесмислена уколико је воде политичари, али је итекако смислена таква расправа у научним круговима гдје се морају уважавати чињенице.
– Једна од њих је дјело дум Ивана Стојановића који је данас прилично заборављена личност, а у своје вријеме је био један од најважнијих припадника нашега народа. То се најбоље може закључити на основу текстова који су објављени непосредно послије његове смрти и написа који су објављени о његовој књизи која се појавила пред крај 1900. године – рекао је Певуља и истакао да се стално треба враћати Вуку Караџићу који је утемељујући националну филологију уочио стварност, а то је да су Срби као и већина европских народа заправо мултиконфесионални и да је српски језик онај који их обједињује.
– Дубровачка књижевност је сматрана интегралним дијелом српске књижевности што најбоље потврђује знаменита књига Павла Поповића Предмет српске књижевности. У њој су приказане народна, средњевјековна и стара дубровачка књижевност којој је посвећено више од пола садржаја. Нажалост, књижевно-историјску, али и националну свијест доминантно је одредила едиција Српска књижевност у 100 књига у којој једноставно није било мјеста за дубровачку књижевност – рекао је Певуља.
Краљ Александар није разумио суштину народа коме припада
Он је нагласио да свијест о Србима католицима и Дубровнику као интегралном дијелу српског духовног простора код политичара, па и оних највишег ранга је била врло мутна и нејасна. Као примјер навео је састанак краља Александра Карађорђевића са делегацијом Срба католика из Дубровника коју је предводио Милан Решетар. Када су му се представили као „Срби католици из Дубровника”, краљ је подсмjешљиво одговорио: „Ја сам Хрват православац”.
– Тиме је показао да не разумије суштину народа коме припада – закључио је Певуља.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
