ДРАГИЦА ИВАНОВИЋ: РОДНИ ЗЛАТНОВЕЗ
Posted On 04. 03. 2019.
Comment: 0
Посади шљиву на родну њиву
и сачекај да роди,
залијевај, запјевај и гледај како расте, бехара и како се мучи…
Посади шљиву да имаш коме доћи,
да бар душа буде на слободи
кад лош дан, поган од нечовјека,
тежак вијек, учини да помислиш да ти срце неко кулучи.
Посади липу крај комшијске међе
да вам хлад јад заједнички однесе, кад помислиш да животи грубе,
посади за сутра, да дани не сиве, да се плаве, да те чува од вјетра и заборава, да зрију дјетелине и жита да се злате.
Посади липу за пчеле,
све нас је мање, брате, и
макар птицама да је дома,
да имају гдје сакрит’ крила кад загрми,
и јавор и крушку и ред топола.
Рукама својим коријење вежи к’о златновез на колајни, и таман кад прође живота пола, знаћеш, човјек без стабла к’о да не постоји!
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
Previous Story