• ФАЛСИФИКАТ Грго Микулић клеше ћирилична слова на улазу у Широки Бријег (она иста слова која у Вуковару не могу да опстану) и тврди да је ријеч о хрватском писму. Да је читао извјештаје бискупа Бенедикта Медвједовића из 1622. године знао би да католика није ни било на лијевој страни Неретве. Колико се отишло у крајност свједочи и покушај да се докаже да су хумски кнез Мирослав и његов брат Стеван Немања – Хрвати!? Иако на први поглед цела прича звучи комично, потурање оваквих фалсификата је покушај да се Србима одузме идентитет!

Свети Пребиловци

( део из књиге “Пребиловци насеље и породице” аутора Миленка Јахуре)

Чији су Пребиловци и чија је околна земља, најбољи одговор су дали Турци када су је освојили, у другој половини 15. вијека. Тај одговор је сачуван управо у првом дефтеру, на помињаном примјеру пописа мезри Почитељске нахије и оближњег села Бивоље Брдо у коме одавно не живе православни Срби: „ То су српске земље од давнина у посједу Владислава и његовог сина кнеза Херака“!

Имена сељака, ратара и сточара, поменута у дефтеру су, редом, најчистија српска народна имена. Муслимана тада није било у околини. Зато су, поред осталог, потуно без основа тврдње католичке цркве о великом бјежању Хрвата из Херцеговине приликом турске окупације. Нису могли да бјеже из херцеговине, јер их у Херцеговини није ни било!

Недавно објављени, католички „Хумски зборници“, пуни су ликовања због савремених вјерских и етничких промјена у овом крају. Ту се тврди, да је све сачувано из средњег вијека хрватско па и стећци, цркве и манастири српске властеле Милорадовића!? Сама ћирилица на тим споменицима је проглашена хрватским писмом, а однедавно „учењаци“ из западнне Херцеговине упућују „неупућене“ у то да су Хрвати и сам Стеван Немања и његов брат хумски кнез Мирослав!? Овим се Србима одузима свако постојање!

Међутим, садржана тих радова и објављени документи доказују супротно, управо да, све до почетка 18. вијека није било католика на лијевој страни Неретве, већ само „Турци и шизматици“. Тако извјештај бискупа Бенедикта Медвједовића и Доминика Андријашевићам за ватиканску Конгрегацију за пропаганду вјере, из 1622. године говоре да католика још увијек нема на лијевој страни Неретве, нити у Дубравама, Стоцу, Храсну, итд. Послије тога 1639, у извјештају бискупа Рестића, помиње се првих 10 католичких породица на подручју доње Херцеговине, на Кошћели, Храсну и у Хутову. У дубравским Црнићима у којима нико одавно не памти Србе, бискупски извјештај, око 1710, исто помиње „мноштво Турака и шизматика“ . На лијевој страни Неретве, католици нису основали прву жупу (парохију) прије 1704. Први жупник био је дон Саво Вукић, полатињени Србин- „син православних родитеља“ који су га се одрекли. Школован је у високим католичким школама у Италији. У то вријеме било се населила тек неколико десетина католичких породица на простору од Попова поља, до Неретве и од Метковића, до Благаја. Нису имали ни једну богомољу, ни стан за свештеника. Извјештај надбискупа Марка Андријашевића из 1733. године потврђује бројчану надмоћ православних над католицима и унијатима у Дубравама, Крушеву, Бољунима, Храсну. Православни Срби су тада, имали свој манастир Житомислић, цркве у Тријебњу, Ошањићима, Клепцима… То је све обновљено 2-3 вијека прије на темељима порушених старих српских храмова. Од почетка 18, а нарочито у 19. вијеку настаје убрзано католичко насељавање овог краја. Ипак, у католичком попису из 1792.- „Стању душа у жупама Дубраве и Храсно“, ни једног јединог католика још није било у селу Драчеву, напримјер, које је сада потпуно католичко!(15).

Ово све ваља истаћи и Пребиловчани то треба да имају на уму, да их неко не би преварио, застрашио, или осрамотио. Пребиловци су своји на својој баштини, у Хумској земљи- војводству Светог Саве!