• Јасеновац, највећи концентрациони логор на територији Независне државе Хрватске формиран је 21. августа 1941, у околини истоименог градића. Усташе су га уништиле у априлу 1945. године. Био је стратиште за Србе, Јевреје, Роме, али и за комунисте, као и њихове помагаче.
  

Његово постојање наводи се у бројним анализама фашистичких злочина и дефинитивно ће остати упамћен као пример бестијалности и погубности фашистичке политике. Центар „Симон Визентал“ у Лос Анђелесу наводи да је у Јасеновцу убијено око 600.000 људи у бројним масовним ликвидацијама.
Највећи логор на Балкану

„Нема сумње да је Јасеновац био највећи логор на подручју Балкана“, констатује Чедомир Антић. Документација показује да је логор био огромних димензија, односно да је био у питању читав комплекс, састављен из пет мањих логора: Брочице, Крапје, Циглана, Кожара, Стара Градишка и Циглана, који је имао и крематоријум. Јасеновац премашује сваки од 70 концентрационих логора колико их је постојало на подручју Југославије, па и логор Бањица, у ком је било готово 100.000 затвореника.

Срби највеће жртве

„Број страдалих у Јасеновцу креће се и до 700.000 људи, а готово 90 одсто страдалих били су неспорно Срби“, каже Антић. Фрапантно звуче извештаји немачких генерала, у којима се помиње да је број жртава православне вере у Јасеновцу мери стотинама хиљада живота. „Након изградње споменика ‘Камени цвет‘ – који је по мени неукусан и непримерен Јасеновцу – хрватска јавност почела је да умањује жртве. На крају су прихватили број који се креће од 20.000 до 60.000 жртава, али велика већина и даље не верује да је ово био геноцид“, каже историчар Чедомир Антић.

Био је под контролом Хрвата

Логор Јасеновац био је први систематски изграђивани логорски комплекс на територији НДХ, једини који је непрекидно деловао све до краја њеног постојања. Осмислио га је његов први управник Вјекослав Макс Лубурић, који је по оснивању НДХ био усташки добровољац. Лубурић је на месту управника концентрационих логора у НДХ наследио Мију Бабића. Од краја Другог светског рата, Лубурић је побегао из Хрватске. У емиграцији је основао терористичку организацију.

Хапшења по расним законима

Да је фашистичка политика подразумевала и геноцид према Србима доказује, како каже Антић, и доношење расних закона из 1941. године, који су се, осим на Јевреје и Роме, делимично односили и на Србе. Ови закони, које је потписао Анте Павелић и који су били познати и као Нирнбершки закони, донесени су одмах у првим месецима након формирања НДХ. Њима је легализовано хапшење Срба, Јевреја и Рома, који су третирани као нижа раса, што потврђује фашистички карактер НДХ.

Логор је био злочиначки

Јавност у Хрватској често логор у Јасеновцу жели да представи као радни а не логор смрти. Ипак, државна комисија Југославије, у којој је било и Хрвата, утврдила је још 1946. да је логор био злочиначки, те да је у њему страдало између 500.000 и 600.000 људи. „Према једној анкети, чак 40 одсто грађана Хрватске верује да су злочини према Србима били последица сепаратистичке политике Срба. Тај став је бесмислен и непристојан“, каже Антић.

Тито га никад није посетио

„Јосип Броз никада није био у Јасеновцу. Он је потискивао истину о логору, јер је имао отпор према злочинима које су, како се тада говорило, починили југословенски грађани против југословенских грађана“, каже историчар. Последице таквог размишљања данас се виде и у Србу, на обележавању устанка, где хрватски екстремисти не дозвољавају да се у чисто српском крају обележи почетак отпора геноциду, наглашава овај историчар. Ипак, прва истина о Јасеновцу јесте утврђена за време СФРЈ.

Логор смрти или радни логор?

„Хрватска страна се протеклих деценија јако трудила да Јасеновцу оспори карактер логора смрти, тврдећи да је то био радни логор. Ако јесте, поставља се питање како је у њему живот изгубило толико људи, откуд у њему особе неспособне за тежак физички рад – жене, деца, старци – и на крају, шта је он тако битно производио?“, пита се Чедомир Антић. И заиста, хрватска администрација и данас у својим званичним иступима говори о „Радном логору Јасеновац“.

Број жртава

„Тачан број убијених може се знати само уколико се сазнају сва имена жртава, а с обзиром на то да је Независна држава Хрватска функционисала попут злочиначке банде, подаци су махом изгубљени или нису ни постојали. Покушало се и са археолошким ископавањима, сондирањем терена, али тако се не може доћи до егзактног броја жртава. Уз то, у Јасеновцу је постојао и крематоријум. Лешеви су бацани и у Саву“, објашњава Антић.

Михајло Јовићевић / Блиц.РС