• О НАМА
  • МАРКЕТИНГ
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА СТАРОГ САЈТА
  • УСЛОВИ КОРИШЋЕЊА
facebook
twitter
youtube
google_plus
email
  • АКТУЕЛНО
  • УДРУЖЕЊА
    • КЛУБ ГАЧАНА
    • УДРУЖЕЊЕ ТРЕБИЊАЦА
    • „ХЕРЦЕГОВИНА” ЗРЕЊАНИН
    • Билећани
  • ДОГАЂАЈИ
    • КАЛЕНДАР
  • ЛИЧНОСТИ
  • МАГАЗИН
    • СЦЕНА
    • РИЗНИЦА
    • ЖИВОТ ПЛУС
    • СХ ФОТО
  • СПОРТ
  • АКЦИЈЕ
    • ПОДИГНИМО ПРЕБИЛОВЦЕ
  • КОЛУМНЕ
    • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
    • ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА
    • ОНИМА ШТО ПЛАЧУ
    • ХЕРЦЕГОВАЦ У БЕОГРАДУ
  • СХ ФОТО
  • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
НАСЛОВИ
120 ГОДИНА ОД СМРТИ МАТИЈЕ БАНА: Несаломив борац за уједињење Срба
Оскрнављен Саборни храм Вазнесења Господњег у Стоцу
Петлови најбоље знају кад свиће
БОРО ГРАХОВАЦ: ПОСЉЕДЊИ АКТ
Соколски бициклистички одсеци
ШТА ЈЕ ЛУКА ПЕТКОВИЋ ПИСАО МИЋИ ЉУБИБРАТИЋУ: „Зулум у Ерцеговини виши него што је икад био…“
МОЛЕБАН У БАРАЈЕВУ: Ако изгубимо Косово – изгубили смо све!
БЕОГРАД, 24. МАРТ 2023. ГОДИНЕ: „Ни заборавити ни опростити“ – вече гусала и епске поезије
БАРАЈЕВО, 24. МАРТ 2023. ГОДИНЕ: Молебан за Косово и помен жртвама НАТО агресије и погрома
КЊИГА ЗА БУДУЋА ПОКОЉЕЊА: Банија је тамо гдје је Милош Кордић

Чедомир Чупић Љубо – историја једног осмијеха

Posted On 11. 05. 2020.
By : Слободна Херцеговина
Comment: 0
Tag: #andjelic, #nikola, cedomir-cupic-ljubo-istorija-jednog-osmijeha
  • Његов осмијех, осмијех из суднице, је осмијех слободе као узвишеног идеала која је ускоро дошла кроз пушчано зрно, а да ли је његова жртва била узалудна још вријеме треба да показује. Док постоје слободарске мисли, његова слика, раме уз раме са сликом „Слобода води народ” – Ежена Делакрое, нека путује земљом Херцеговом, Црногорском, Српском, Хрватском, Македонском, свјетском…

ljubo-cupic-velika

Рат, година је 1942. Многи догађаји обиљежавају тешко стање на свим бојиштима. Окупирани народи боре се за слободу својих земаља, међу њима и краљевина Југославија са свим њеним политичким и војним различитостима. Међу њима рађа се слика и прилика тадашњег друштва и отпора – Чедомир Савов Чупић – Љубо са његовим осмијехом, a после јуначким држањем на стријељању. Човјека који је ухваћен под чином комесара партизанске чете „Ђуро Ђаковић”, у Никшићу, а од истог комесаријата, на индиректан начин и страдао, како каже Љ. Косовић својим биљешкама, у књизи „Свједочења”. Друга страна каже, кроз  свједочење оновременика, да је у питању убиство по идеолошкој основи. Проглашен је за Народног хероја 10. јула 1953. Године (међу проглсшенима су били и Милован Челебић, Бошко Дедеић Поп, Блажо Попивода), што је Љубовом осмијеху дало предзнак  комунизма, уз чији је поклик и издахнуо.

Како кажу: „Једна слика говори хиљаду ријечи”, а једна таква је прошла кроз историју и пролазиће све док је вјековне борбе за слободу нашег народа.  Слике два Чупића, онога из Карађорђевог устанка –  Стојана рођеног у Херцеговачкој Пиви, и Чедомирова, који је поријеклом из Загарча , имале су исти карактер, али не и исту позадину. Како су Херцеговци, јер је Љубо живио у  Мокрој њиви (општина Никшић)   обојица, по рођењу су имали некога ко ће им причати о великим историјским догађајима. Један је засигурно слушао о Немањићима, Милошу Обилићу, Косову и непреболним ранама, а други – Љубо, о свему наведеному, свом презимењаку, сердару Јанку Вукотићу, Мојковцу, Кајмакчалану, итд. За неке историчаре, обојица су учествовала у револуцији, борила се за један српски народ, док је за друге све било супротно од већ наведеног. Обојица су убијена из  пушке која пријети. Обје слике, испуњавају историјске текстове, а са друге стране све мање историјске уџбенике, штампу, и друга средства информисања. На крају обје служе као позив људима на слободу, и отпор тирјанству.

Мир, година је 2016. Многе земље у свијету су окупиране. Прошао је, а за неке се само наставио, Хладни рат. Југославија више нема, ни краљевине, а ни оне после краљевине. Свијет се промијенио, и начини окупације, а слика Стојана и Љуба никада. Љубо се помиње, брани, а често и погрешно тумачи кроз ововремену политику. Пишу се у његову част и пјесме, као што је и она никшићког кантаутора Миладина Шобића – Пјесма о Љубу Чупићу.

После Чедомира, поред материјалних остатака, црног прстена са каменом који се чува у никшићком Народном музеју, и споменика испред градске капеле у Никшићу, остала су многа питања, и неколико опречних свједочења и виђења.  Да ли се узимала „крв за крв“? Узимајући у обзир да су се дешавале егзекуције по кратком поступку и без правде, а Чедомирова  је била, приближна томе, како једни тврде, са обје (или неколико странa) стране, поставимо питање колико је таквих осмијеха било тада, а и данас. Због тих разлога износимо закључак да Чупићев осмијех носи на хиљаде истих.  Да ли је стријељан ради партијских колега у мају 1942.? Ко је тражио јуначки двобој, и да ли је? Остаће забиљежено како је један војник из стрељачког вода одбио послушност јер није хтио пуцати на ненаоруажног 29-годишњег човјека, па је од окупатора „непослушник“ био претучен, што је такође један опутнорудињански примјер јунаштва. Ко је и под којим околностима, разлозима, донио пресуду студенту права? Зна се, осим већ горе наведеног,  да се Љубо одупирао по закону и идеолошки наступао у корист своје одбране, записивао одговоре на кутију цигарета и неке мале папириће. Да ли су „пушке“ биле у рукама партизана или четника, комуниста или краљеве војске? У сваком случају, Љубо је од стране истих био подржаван, у судници, јер када је чуо своју пресуду аплаудирао је тек мали постотак људи, претежно Љотићеваца, и узвикивало да је правда задовољена.  У којој војсци се након суђења нашао Мартин Чупић?. Један историјски извор каже да је већ поменути Мартин, промијенио став о комунизму и пратизанима,  када је сазнао да су партизани из Никшића свједочили више у правцу погубљења, него ли од. Такође је сазнао да је са његовим братом стријељана и Јоке Балетић, осамнаетсогодишкаиња, која је заробљена док  је чувала овце, изгледа, због тога што је била партизанка.

Неколико ствари су кристално јасне. Чедомир јесте био у партизанима, био је члан Комунистичке партије. Дакле, није био поборник капитализма па ни неолибералног, био је против сваке врсте окупације, стрељали су га они који су били антикомунисти, борио се за слободу.

текст: Никола Анђелић
извор: Слободна Херцеговина

Овај текст први пут је објављен 26. октобра 2016. године

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.


Погледајте сличне вести:



  • ТРЕБИЊЕ, 1. АВГУСТ 2021. ГОДИНЕ: Промоција књиге др Вукашина Лугоње "Историја једног времена"
    ТРЕБИЊЕ, 1. АВГУСТ 2021. ГОДИНЕ: Промоција књиге др Вукашина Лугоње "Историја једног времена"
  • ОМАЖ ТРЕБИЊСКИМ БИЈЕЛИМ МАНТИЛИМА: Прoмовисана књига др Вукашина Лугоње "Историја једног времена"
    ОМАЖ ТРЕБИЊСКИМ БИЈЕЛИМ МАНТИЛИМА: Прoмовисана књига др Вукашина Лугоње "Историја једног времена"
  • ЧЕДОМИР АНТИЋ: Дејтон – покушај ревизије
    ЧЕДОМИР АНТИЋ: Дејтон – покушај ревизије
  • Да га не заборавимо! Костур са Вида – Солунац Чедомир Поповић
    Да га не заборавимо! Костур са Вида – Солунац Чедомир Поповић
  • Чедомир Антић: Све што је уклесано на споменику Пуниши Рачићу је истина
    Чедомир Антић: Све што је уклесано на споменику Пуниши Рачићу је истина
  • Чедомир Антић: О петооктобарској револуцији – седамнаестогодишњица
    Чедомир Антић: О петооктобарској револуцији – седамнаестогодишњица
  • ЧЕДОМИР ВИШЊИЋ: Пропаст Срба у Хрватској започела је сукобoм епископа Михајла Грујића и политичара Светозара Прибићевића
    ЧЕДОМИР ВИШЊИЋ: Пропаст Срба у Хрватској започела је сукобoм епископа Михајла Грујића и политичара Светозара Прибићевића
  • ЧЕДОМИР АНТИЋ: Седам сурових истина о Јасеновцу
    ЧЕДОМИР АНТИЋ: Седам сурових истина о Јасеновцу
  • БОГОЈАВЉЕЊЕ У МОСТАРУ: Чедомир Судар први до Часног крста у Неретви
    БОГОЈАВЉЕЊЕ У МОСТАРУ: Чедомир Судар први до Часног крста у Неретви
  • ЧЕДОМИР (ПЕТРА) МАРИЋ (1941-2020): Одлазак борца за истину о страдању Срба
    ЧЕДОМИР (ПЕТРА) МАРИЋ (1941-2020): Одлазак борца за истину о страдању Срба
О аутору
  • google-share
Previous Story

ЧИЈИ ЈЕ НАШ МАРИН ДРЖИЋ? Матица хрватска оптужила Матицу српску за „крађу” културне баштине

Next Story

У Дубровнику је била част бити Србин католик

Оставите коментар Одустани од одговора

banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner

RECENT

POPULAR

COMMENTS

120 ГОДИНА ОД СМРТИ МАТИЈЕ БАНА: Несаломив борац за уједињење Срба

Posted On 26. 03. 2023.

Оскрнављен Саборни храм Вазнесења Господњег у Стоцу

Posted On 26. 03. 2023.

Петлови најбоље знају кад свиће

Posted On 26. 03. 2023.

Списак презимена покатоличених српских породица у Херцеговини

Posted On 06. 11. 2018.

ИСТОРИЈА О КОЈОЈ СЕ ЋУТАЛО: Друго лице "народних хероја"

Posted On 25. 10. 2016.

Кикс бенд - најпопуларнији бенд у Херцеговини (ВИДЕО)

Posted On 23. 11. 2015.

https://youtu.be/ek8XQOzmhZ8

Posted On 22. 03. 2023.

https://youtu.be/ek8XQOzmhZ8

Posted On 22. 03. 2023.

A Drobnjaci koji slave St.Joakima i Anu...

Posted On 20. 03. 2023.

banner

СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ

0 Fans
Ауторска права © Слободна Херцеговина, 2013. Сва права су задржана.
 

Loading Comments...