• Његов осмијех, осмијех из суднице, је осмијех слободе као узвишеног идеала која је ускоро дошла кроз пушчано зрно, а да ли је његова жртва била узалудна још вријеме треба да показује. Док постоје слободарске мисли, његова слика, раме уз раме са сликом „Слобода води народ” – Ежена Делакрое, нека путује земљом Херцеговом, Црногорском, Српском, Хрватском, Македонском, свјетском…

Рат, година је 1942. Многи догађаји обиљежавају тешко стање на свим бојиштима. Окупирани народи боре се за слободу својих земаља, међу њима и краљевина Југославија са свим њеним политичким и војним различитостима. Међу њима рађа се слика и прилика тадашњег друштва и отпора – Чедомир Савов Чупић – Љубо са његовим осмијехом, a после јуначким држањем на стријељању. Човјека који је ухваћен под чином комесара партизанске чете „Ђуро Ђаковић”, у Никшићу, а од истог комесаријата, на индиректан начин и страдао, како каже Љ. Косовић својим биљешкама, у књизи „Свједочења”. Друга страна каже, кроз  свједочење оновременика, да је у питању убиство по идеолошкој основи. Проглашен је за Народног хероја 10. јула 1953. Године (међу проглсшенима су били и Милован Челебић, Бошко Дедеић Поп, Блажо Попивода), што је Љубовом осмијеху дало предзнак  комунизма, уз чији је поклик и издахнуо.

Како кажу: „Једна слика говори хиљаду ријечи”, а једна таква је прошла кроз историју и пролазиће све док је вјековне борбе за слободу нашег народа.  Слике два Чупића, онога из Карађорђевог устанка –  Стојана рођеног у Херцеговачкој Пиви, и Чедомирова, који је поријеклом из Загарча , имале су исти карактер, али не и исту позадину. Како су Херцеговци, јер је Љубо живио у  Мокрој њиви (општина Никшић)   обојица, по рођењу су имали некога ко ће им причати о великим историјским догађајима. Један је засигурно слушао о Немањићима, Милошу Обилићу, Косову и непреболним ранама, а други – Љубо, о свему наведеному, свом презимењаку, сердару Јанку Вукотићу, Мојковцу, Кајмакчалану, итд. За неке историчаре, обојица су учествовала у револуцији, борила се за један српски народ, док је за друге све било супротно од већ наведеног. Обојица су убијена из  пушке која пријети. Обје слике, испуњавају историјске текстове, а са друге стране све мање историјске уџбенике, штампу, и друга средства информисања. На крају обје служе као позив људима на слободу, и отпор тирјанству.

Мир, година је 2016. Многе земље у свијету су окупиране. Прошао је, а за неке се само наставио, Хладни рат. Југославија више нема, ни краљевине, а ни оне после краљевине. Свијет се промијенио, и начини окупације, а слика Стојана и Љуба никада. Љубо се помиње, брани, а често и погрешно тумачи кроз ововремену политику. Пишу се у његову част и пјесме, као што је и она никшићког кантаутора Миладина Шобића – Пјесма о Љубу Чупићу.

После Чедомира, поред материјалних остатака, црног прстена са каменом који се чува у никшићком Народном музеју, и споменика испред градске капеле у Никшићу, остала су многа питања, и неколико опречних свједочења и виђења.  Да ли се узимала „крв за крв“? Узимајући у обзир да су се дешавале егзекуције по кратком поступку и без правде, а Чедомирова  је била, приближна томе, како једни тврде, са обје (или неколико странa) стране, поставимо питање колико је таквих осмијеха било тада, а и данас. Због тих разлога износимо закључак да Чупићев осмијех носи на хиљаде истих.  Да ли је стријељан ради партијских колега у мају 1942.? Ко је тражио јуначки двобој, и да ли је? Остаће забиљежено како је један војник из стрељачког вода одбио послушност јер није хтио пуцати на ненаоруажног 29-годишњег човјека, па је од окупатора „непослушник“ био претучен, што је такође један опутнорудињански примјер јунаштва. Ко је и под којим околностима, разлозима, донио пресуду студенту права? Зна се, осим већ горе наведеног,  да се Љубо одупирао по закону и идеолошки наступао у корист своје одбране, записивао одговоре на кутију цигарета и неке мале папириће. Да ли су „пушке“ биле у рукама партизана или четника, комуниста или краљеве војске? У сваком случају, Љубо је од стране истих био подржаван, у судници, јер када је чуо своју пресуду аплаудирао је тек мали постотак људи, претежно Љотићеваца, и узвикивало да је правда задовољена.  У којој војсци се након суђења нашао Мартин Чупић?. Један историјски извор каже да је већ поменути Мартин, промијенио став о комунизму и пратизанима,  када је сазнао да су партизани из Никшића свједочили више у правцу погубљења, него ли од. Такође је сазнао да је са његовим братом стријељана и Јоке Балетић, осамнаетсогодишкаиња, која је заробљена док  је чувала овце, изгледа, због тога што је била партизанка.

Неколико ствари су кристално јасне. Чедомир јесте био у партизанима, био је члан Комунистичке партије. Дакле, није био поборник капитализма па ни неолибералног, био је против сваке врсте окупације, стрељали су га они који су били антикомунисти, борио се за слободу.

текст: Никола Анђелић
извор: Слободна Херцеговина

Овај текст први пут је објављен 26. октобра 2016. године