Бранковина је извесно најлепша башта Србије. Ако би се пак организовало такмичење за избор ове врсте амбијента, Бранковина би била наш најприличнији представник.
Испод крошњи липе и кестена бели се црква, а поред цркве бели камени крстови. То је гробље нововековног српског племства, ту на својој баштини почивају велики Ненадовићи.
Овде је гроб првог председника Правитељствујушчег совјета Србије (први председник Владе обновљене Србије), проте Матеје Ненадовића, а поред њега и његовог сина Љубомира Ненадовића, велеученог Србина, књижевника и дипломате. Црква Светих Архангела задужбина је свих Ненадовића, а пре свега проте Матеје, великог сина великог оца, ваљевског кнеза Алексе Ненадовића.
А украј црквене порте једна хумка на брегу, на њој православни крст и руски свећњак.
Ту почива – песникиња душе Србије! Десанка Максимовић, као девојчица је у Бранковини спознала дар песме. Зрикавци, траве, мрави и гране… они данас чувају песникињу, а она је њих волела у стиховима.
И преко мостића од Црквеног дворишта распрострло се друго крило Бранковине, Школско двориште. Ту је основана једна од првих школа у Србији, подигнута 1836. године као задужбина Ненадовића. Поред ње је и Нова школа, а у којој је учила Десанка па је данас зовемо Десанкина школа. У њој је музејска поставка у част наше песикиње, а са цд-диска се чуја њен глас како рецитује `Грачаницу`. Од скора је уређен и конак Ненадовића са сталном поставком о пореклу и значају ове славне породице.
Само 12км јужније је град Ваљево, лепа и древна варош. Ваљево је 1993. година навршило 6 векова од свог писаног помена у дубровачким списима. То и јесте прилично време за један озбиљан град! И ваљевски Народни музеј је лепа и прилична установа која сабира његову велику причу трајања и живота.
Најславнији период Ваљева ипак је уписан у времену Првог светског рата – овде је Краљевина Србија донела коначну одлуку да ће се борити за достојанство и ослобођење. Град је тада постао највећа српска Ратна болница. У Ваљеву је херојство исказала сликарка Надежда Петровић, која и умире у ваљевској касарни, најстаријој у Србији, 3. априла 1915. године. На истом месту Станислав Бинички компонује и први пут изводи најлепши српски марш, Марш на Дрину!
Опет, на 12км од Ваљева је лепо ваљевско село Лелић, и у њему манастир Светог Николе, задужбина, другог велеученог Србина, Светог владике Николаја Велимировића!
Како испричати живот духовног горостаса у једној реченици. Други народи су га прозвали Нови Златоусти, поредећи га са славним беседником, теологом и литургичарем, Светим Јованом Златоустим из Константинопоља, највећим проповедником у историји Цркве.
И на крају, над чудесном долином Колубаре узвисиле се Дивчибаре, то јест, Девојачке баре, простране планинске ливаде. То су обронци лепог Маљена, посебно пријатни за пешачење и одмор у рану јесен. Рески планински ваздух Дивчибара као да је припремао груди за удах наше велике и славне историје.
Овај излет је остварен по програму туристичке агенције Flamingo Travel из Београда. Хвала мојим дивним путницима на пажњи, пристојности и тачности!
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
