Једна од најугледнијих емисија „Око“, која се приказује на Радио-телевизији Србије (РТС) покреће портал који ће пратити „Око“ и „Око магазин“, али ће нагласак пре свега бити на покривању медијских празнина квалитетним литерарним новинарством, најављује један од уредника Горислав Папић.
Могу да најавим велики есеј Милана Милошевића о Југу Гризељу, текст Димитрија Војнова о томе како су телевизијске серије постале политичке емисије нашег времена а посебно ће бити занимљива дневна колумна „Рококо“, коју ће писати Мухарем Баздуљ Могу да најавим велики есеј Милана Милошевића о Југу Гризељу, текст Димитрија Војнова о томе како су телевизијске серије постале политичке емисије нашег времена а посебно ће бити занимљива дневна колумна „Рококо“, коју ће писати Мухарем Баздуљ
Са Папићем, који ће са Небојшом Грујичићем уређивати „Око портал“ (oko.rts.rs), разговарамо о плановима за сајт, али и рубрици која ће бити посвећена славним српским новинарима – Предрагу Милојевићу, Мирославу Радојчићу, Богдану Тирнанићу и Александру Тијанићу који су недавно добили улице у Београду и тиме посвађали медијску сцену.
Зашто сте се одлучили за покретање портала, с обзиром на то да емисија садржајно покрива теме које обрађујете? На који начин ће портал пратити емисију?
– Портал „Око“ ће наравно пратити емисију, у смислу да неке теме најави, неке продуби, а некима дода садржај за који није било времена на телевизији или је прикладнији у писаној форми. Али то ће бити само један сегмент портала. Кључни ће бити ауторски текстови. Чини ми се дуго није било медијске празнине каква је данас кад је реч о есејистици, коментарима, аналитичким текстовима. То је и одговор на питање зашто овај портал сада.
Како ће се портал по садржају разликовати од осталих на нашој медијској сцени?
– Идеја је да нам текстови које објављујемо буду ближе литератури него другим порталима, који међусобно ратују за кликове. Ми ћемо да ратујемо са ауторима за квалитет. Кад кажем „ми“ ту пре свега мислим на Небојшу Грујичића и мене као уреднике овог портала, али и на све сталне и придружене чланове редакције „Ока“ која и прави овај подсајт.
Ко су аутори и да ли могу да оправдају идеју „да се читаоцима понуди најквалитетнији садржај“ на „Око порталу“?
– Надам се да ће ускоро да се искристалише и прва стална ауторска екипа; оно што за сад могу да најавим је велики есеј Милана Милошевића о Југу Гризељу. Недавно се навршило 30 година од смрти овог великог новинара, чије су колумне некада у „Новостима“ донеле револуцију у југословенско новинарство. При том, сам његов живот је занимљив једнако као и његова каријера, а велико име српског новинарства Милан Милошевић је један од последњих који је могао да напише овакав текст.
Могу да најавим, на пример и текст Димитрија Војнова о томе како су телевизијске серије постале политичке емисије нашег времена, а мислим да ће посебно бити занимљива дневна колумна „Рококо“, нека врста раскошног, китњастог календара који ће писати Мухарем Баздуљ.
Изјавили сте да ће портал имати посебну рубрику o славним српским новинарима, који су недавно добили београдске улице. Како ће изгледати та рубрика? Зашто је важно да се та имена не забораве и да ли је то уопште могуће? Шта Вас прво асоцира на њих?
– Живимо у времену када су неки архивски текстови и актуелнији и наравно много боље написани него неки савремени текстови тако да је то разлог због којег ћемо да објављујемо неке од најбољих текстова Предрага Милојевића, Мира Радојчића, Богдана Тирнанића, Александра Тијанића. Веома је важно да су они у времену кризе српског новинарства добили улице у Београду као што је битно и што Југ Гризељ, кога сам малопре помињао има улицу у Земуну. Битно је да се покаже да и српско новинарство има стабилна сидра, да није увек лелујало као што то данас може да изгледа.
Како коментаришете критике које су упућене баш зато што је једна од улица названа по Александру Тијанићу? Да ли је увођење ове рубрике пркос критичарима?
– Једна од кључних идеја и портала „Око“, као што је уосталом и идеја емисија „Око“ и „Око магазин“, јесте да делујемо активно а не реактивно. Тако да нема никаквог пркоса; поготово би било бесмислено да нешто радимо из ината према људима који са Тијанићем не да нису играли у истој лиги већ се баве и различитим спортом. Он је знао да пише а неки од њих, видели смо недавно, не знају ни да читају.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
