БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА

Прије него што смо ушли у цркву, моја сирота мајка ми је рекла:”Мој сине, јутрос сам се огријешила. Нећу се моћи причестити.”А шта се уствари десило? Божић, Васкрс, крсне славе и други вјерски празници нису забрањивани, али многи из идеолошких убјеђења нису могли да учествују...

Крајем педесетих година прошлог вијека један згодни Билећанин задавао је многе муке љубоморним мужевима везујући га стално за некакве афере. Често је путовао. Из једног таквог путовања у Требињу је настала љубавна веза која је по њега могла да има неугодне па можда и траг...

У посљедњих педесет година прошлог вијека Билећани су се два пута окупљали због “ћире”. Први пут било је то 19. децембра 1931. када је “ћиро” стигао у Билећу, а други пут крајем маја 1976. када је посљедњи пут испраћен. Какве ли разлике између та два догађаја.   Учес...

Човјек може да бира пријатеља, дјевојку, друга, али не може завичај и мајку, и тој љубави  невјерство је непознато. Билећко језеро са преко тридесет квадратних километара површине као ала се наднијело над некадашња имања, куће, цркве, млинове, гробља као и многа неист...

Тек почетком рада Школе резервних официра (1957) Билећа поприма нове облике културног, спортског и забавног живота.     Стижу бројни глумци, музичари, режисери, фудбалери, с којима се одмах успоставља тијесна сарадња. Билећа убрзо постаје центар културних и спортс...

Чезнем да видим старе билећке куће, да прошетам главном улицом, да дубоко удахнем ваздух и осјетим мирис испуцале земље и спржене траве. Над Билећом је најљепше плаво небо. Чезнем да осјетим мир, сигурност и топлину херцеговачког камена. Тако је прије десетак година писала једн...

Прије Другог свјетског рата Билећа је имала двије врсте грађана: господу и сељаке. Сељаци су живјели на селу а господа у граду. Послије рата ствари су се искомпликовале па се и на селу нашла господа. Називали су их кулацима и нису се добро провели у том историјском трен...

Сунчани зраци у овој малој вароши прво се јаве на западној страни. Тако је изгледало с прозора куће у главној улици у којој сам становао гдје бих раним јутром прво угледао како сунце обасја западне обронке планинског ланца Видуше, Тисоваца, Шобадина, затим Границу и Дубовац....

У многим ондашњим породицама Билеће био је обичај и вјеровање да се чувају разни предмети у кући као избор среће или драга успомена, што се пренијело и до данашњих дана Тако се, између осталог, остављало и васкршње јаје до сљедећег Васкрса. Неријетко се остављало и пл...

Живот у Билећи педесетих година прошлог вијека текао је прилично споро. Радни дан почињао би првим освитом с мирисом ступане кафе у кафанама код Миле, Томане Шаренац и Љубе Ковачевић –Перишић. Остатак дана протицао је једнолично. Умјесто првих јутарњих пијевац...

Главна улица је као ријека, увијек се њоме одвија кретање, људи се њишу као да их матица носи, само што се овдје, за разлику од ријеке, кретање одвија у оба смјера. Она има бројне уличице и сокаке који воде до насељених мјеста. Једна таква притока била је улица између осн...