БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА

Билећкa касарна била је један од највећих полигона за обуку копнене војске у бившој Југославији још од 1957. па све до 1992. године. Онај ко је служио на тој адреси, не признаје другима који су војевали у другим касарнама да су били у војсци. Када добију позив да служе војни ро...

Стални посјетиоци билећке пијаце били су Конављани. Лијепе Конављанке, нацифране разним везовима на беспријекорно чистој и као снијег бијелој одјећи, нудиле су маслиново уље, суве смокве, вино и ракију Конављани су били познати и као купци прасића (кизмади) и обично су купова...

Док је Аустрија градила веркове по брдима око Билеће, стручни надзор над грађевинама вршио је њихов инжењер сивобијелих очију, као да је албино, жуте таласасте косе и са непримјетно краћом лијевом ногом. Говоркало се да је мјесечар и да преко грађевина хода испружених рук...

Пошто је Херцеговина имала бољи дуван од пакованог у паклиће, људи су куповали само папириће. Тај дуван тада као ни сада није се смио јавно продавати. Међутим, домаћини су га фино резали на авану и паковали у кутије од кошуља те га кришом продавали. Био је позна...

Као врстан путописац водио је познату емисију „Ходољубље“ за Телевизију Сарајево па обилазио многа мјеста. На моје питање зашто ријетко свраћа у Мостар, Зуко у шали каже: „Има ту она народна: Чувај се Влаха са Сокоца, Турчина из Стоца, Шокца из Доца, а Мостарц...

Ганга је напјев, један од начина на који се у Херцеговини пјевају изворне народне пјесме, тако да ту један пјевач води, а остали продорним гласовима прате и подржавају пјесму Вјерске свечаности, народни и државни празници обиљежавани су у веома веселом расположењу. Тим поводом ...

Тек понекад око подне дремљиву варош пробудио би својим промуклим гласом градски телал читајући саопштење среских власти. Из тог времена остала је чувена телалова најава: “Даје се на знање: Одлуком Народног одбора среза није више четвртак у четвртак, већ је четвртак у недјељу!”...

Дочекивали смо и испраћали возове, гледали како камиони из Гацка довозе тоне угља за Никшићку жељезару, слушали заглушујући звиждук локомотиве из чијих ноздрва сикће узаврела пара и гледали веселе жељезничаре окићене Р-1 картом за прехрану. Све се ту одвијало с тада популар...

У Билећи је педесетих година прошлог вијека живјело само шест грађана који су носили шешире и једна дама која је „главобољу лијечила шеширом“ У Билећи је педесетих година прошлог вијека живјело само шест грађана који су носили шешире: Обрен Ивковић, Јошо Вујовић, Лазар Ја...

Шесдесдесетих година прошлог вијека Билећане је изненадила вијест да долази двјесто плесачица стриптизети и да ће гостовати три дана. Причало се по кафанама али нико није знао праву истину све док на кино„Побједи“ није истакнута реклама да се ради о филмској представи...

У љетној доколици често смо набрајали смијешна и необична презимена у Херцеговини.Тако је Јово Кењало преко Радио Сарајева затражио да му се објелодани да жели промијенити име и презиме. Када су га питали како жели да се убудуће зове, он је одговорио…. Љето није обиловало богзн...

Почетком деветнаестог вијека многи Херцеговци због свакојаких невоља и оскудица дизали су сидро и одлазили у Америку. Испловљавали су из грушке луке у Дубровнику. Била су то исцрпљујућа путовања која су до њујоршке луке трајала више од два мјесеца. Најчешће се ишло у групама ...