У организацији Коалиције удружења избјеглица у Републици Србији у малој сали Културног центра у Барајеву у сриједу 23. марта одржан је састанак на коме се расправљало о положају прогнаних Срба у матици.
Барајево спада у ред општина које су у односу на укупан број становника примиле највише прогнаних и избјеглих Срба са простора бивше Југославије. Ова општина има укупно око 27 хиљада становника, а током грађанског рата у СФРЈ у њој је евидентирано готово 9.000 прогнаних и избјеглих Срба. Више од половине је трајно остало на територији општине Барајево, а слично као и у остатку Србије ни након четврт вијека многи од њих нису ријешили основно егзистенцијално питање – кров над главом.
Неки од прогнаних Срба су присуствовали овом састанку изражавајући незадовољство брзином рјешавања ових проблема, као и замјеркама на одређене неправилности приликом бодовања, што је утицало, по њиховом мишљењу, и на нека неправедна рјешења приликом утврђивања коначних ранг листа за додјеле грађевинских пакета. Сматрају да би се у наредном периоду морало наћи и једно мјесто за представника кога би они делегирали из чланства Удружења прогнаних, избеглих, расељених и досељених Срба „Ново огњиште“. Уосталом, у једном периоду у прошлости, то право су и имали.
– Људи који су доживјели сличну несрећу били су приморани да напусте завичај својих предака и веома се добро познају. Сигурно би присуством једног аутентичног представника из такве популације био учињен велики помак ка праведнијим рјешењима – један је од закључака са ове трибине.
Предсједник Коалициjе удружења избјеглица Миле Шапић је навео да је најављен крај Регионалног стамбеног програма, након кога ће најмање 12.000 избјегличких породица остати без испуњеног обећања које је својевремено дала Влада Републике Србије.
Истакао је да је недавно премијерка Ана Брнабић примила чланове Одбора за рјешавање стамбеног питања прогнаних Срба из Хрватске и Федерације БиХ и народног посланика Миодрага Линт и том приликом исказала разумијевање за наведени проблем и истакла да Влада има обавезу да свим прогнаничким породицама обезбиједи кров над главом.
– Морамо да будемо опрезни, јер смо и у прошлости имали бројна слична обећања. Искрено се надам да овога пута то неће бити мртво слово на папиру – истакао је Шапић.
Он је навео и бројне друге проблеме које се тичу признања борачког стажа припадницима Српске Војске Крајине, као и дискриминаторски однос према пензионерима из Хрватске и БиХ који нису добили право на помоћ током пандемије, иако већ деценијама живе у Србији гдје и троше своје пензије зарађене у бившим југословенским републикама.
– Из Хрватске и БиХ је протјерано скоро милион Срба, од којих је огромна већина трајно остала да живи у Републици Србији. Они са својим пoродицама живе у Републици Србији, а како је од завршетка рата прошло више од 25 година, данас је и добар дио њихових потомака постао пунољетан. Имајући у виду такав потенцијал надам се да ће у будућности Влада Србије имати још више разумијевања и жеље да што ефикасније ријешава проблеме ове популације – закључио је Шапић.
У делегацији је био и Драган Дивјак који је позвао избјегле и прогнане Србе у Барајеву да обавијесте све земљаке са простора Федерације БиХ да је у Београду отворена канцеларија за помоћ у очувању српске земље на простору овог ентитета.
Предсједник удружења „Ново огњиште“ Јово Добријевић је најавио нове активности. Тако ће и ове године бити одржани помени српским жртвама злочиначке НАТО агресије и погрома са Космета, док ће на празник Благе Марије бити служен помен српским жртвама злочиначке акција „Олуја“.
Поред тога, предвиђено је да историчар др Немања Девић одржи предавање о српском питању у 20. вијеку, а након двије године паузе, током маја биће одржано и до пандемије традиционално завичајно вече.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
