ПРЕДСТАВЉЕН АТЛАС ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА: Пописом српских жртава (35.042) смањен простора за манипулације као у Јасеновцу

  • Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Р. Српске је четвртог дана на 65. Међународном сајму књига у Београду представио три издања: Атлас злочина над Србима током одбрамбено-отаџбинског рата (1) 1992, Жртве одбрамбено-отаџбинског рата и Дјеца жртве рата 1991-1995 о чему су говорили историчари Предраг Лозо, Виктор Нуждић и Никола Борковић

Промоције су почеле  на штанду представљањем издања Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске „Атлас злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата 1992”, „Жртве Одбрамбено-отаџбинског рата” и „Дјеца жртве рата 1991-1995”.

Начелник Одјељења за истраживање рата Виктор Нуждић истакао је да је представљени „Атлас злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата” само први том који ће се наћи пред читаоцима, док ће Центар у наредном периоду публиковати злочине над Србима који су извршени 1993, 1994. и 1995. године.

„`Атлас` садржи 1.300 страница и у њему је обрађено 76 стратишта српског народа током 1992. године, а обрађено је више од 2.000 цивилних и војних жртава ратног злочина. Приказан је велики број експлицитних фотографија јер је то адекватан начин да прикажемо сву страхоту рата, а објављене су фотографије скоро 90 одсто жртава”, рекао је Нуждић.

Он је навео да је свако стратиште обрађено територијално, али да су пратећи и хронолошки принцип, догађаји описани без субјективних оцјена, све је поткријепљено материјалним доказима, за сваку жртву наведен је датум рођења, мјесто страдања.

„Читаоци ће имати прилику да се информишу која војна формација је учествовала у злочинима над цивилима и заробљеним војницима”, рекао је Нуждић.

Историчар Предраг Лозо истакао је, говорећи о публикацији „Жртве Одбрамбено-отаџбинског рата” да је Република Српска прва државна творевина код Срба, која је у 20. вијеку институционално пописала своје жртве.

Лозо је навео да су  Републике Српске, али и Републике Српске Крајине, истичући да је то пописивање веома важно зато што је тиме смањен простор за манипулације попут оних са Јасеновцем и сличним стратиштима.

Историчар Никола Борковић навео је да су у публикацији „Дјеца жртве рата 1991-1995” обрађене страдале особе животне доби до 18 година страдале од 1991. до 1995. године, као и дјеца страдала након рата, а као посљедица ратних дешавања.

Борковић је навео да је у публикацији обрађено 1.418 страдале дјеце, од којих је њих 34 одсто смртно страдало, 30,2 одсто је рањено, а 31 одсто дјеце је било у логорима, затворима или кућним притворима.

Текст и фото: Представништво Републике Српске у Београду

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар