• На овогодишњем издању CONNECTO конференције коју организује ИНТЕРА Технолошки Парк у сарадњи с lonac.pro, keynote говорио је Александар Чабрило, по рођењу Мостарац, оснивач фирме HTEC Group која је специјализована за консултантске услуге на свјетском нивоу, софтверски инжењеринг и развој дигиталних производа.

Фирма је основана 2008. у Београду и данас је једна од најпропулсивнијих тог типа у свијету. Између осталог и због тога што је права свјетска фирма– HTEC Group сједиште има у Сан Францисцу у Сједињеним Америчким Државама, а простире се даље – од Миннесоте преко Лондона до Скандинавије.

Развојне центре има у највећим градовима Србије, Београду, Новом Саду, Нишу и Суботици, а такође се све више шири и у Босни и Херцеговини. Осим Сарајева, уреди HTEC Group отворени су у Бањој Луци, Бијељини и Тузли.

Својеврсни повратак Александра Чабрила у град у којем је поникао најбољи је разлог за кратки интервју с њим.

На почетку смо се морали одмах дотаћи онога што је обиљежило ову годину па вјерујемо и будућност HTEC Group, а то је инвестиција од 140 милиона долара, колико је почетком године одлучио у глобални раст фирме уложити инвестициони див Brighton Park Capital.

• Будући да је вијест о улагању објављена почетком године, занима нас колико се све већ данас одразило на даљњи раст HTEC Group?

Оперативно, ако сада погледате фирму и активности које проводимо, нисмо промијенили ништа у односу на вријеме прије ове инвестиције. Били смо и прије овога, а и сада смо фокусирани на раст у свим сферама пословања, на отварање нових тржишта и на оно што нас чини тиме што јесмо, желимо дати најбољи могући сервис нашим клијентима, а уједно бити и најбоље мјесто за рад и лични развој свих наших запосленика. Овакав приступ, који смо од почетка имали, је и направио ту разлику у односу на конкуренцију, коју су инвеститори и препознали.

Оно што се јесте промијенило након инвестиције је то што сада можемо бити доста агресивнији, укључујући органски и неоргански раст, као и лакше запошљавање врхунских талената на свим тржиштима.

• Није у питању само новац, практично с улагањем овог типа добијате и људе с којима је сигурно могуће још бескомпромисније и одлучније радити?

Не можете очекивати од инвеститора да граде компанију за вас, али заиста, прави инвеститори праве велику разлику, а исто тако они не тако добри могу бити погубни за бизнис. Оно што ми видимо до сада је заиста опет горе споменута валидација вриједности и признање које нам омогућава лакше отварати врата, било код нових клијената, било за додатни капитал за даљњи развој фирме, било за привлачење најбољих талената у свим сферама пословања.

Заиста имамо срећу сарађивати с људима из Brighton Park Capital за које њихова репутација и претходни успјех све говоре. Неки инвеститори хоће водити фирму за вас, више су фокусирани на контролу, него на подршку менаџменту и тимовима компанија у које инвестирају, а то може бити погубно, посебно у турбулентним периодима, у временима промјена и кризе као што је овај период у који сада улазимо, када се заиста морате кретати и прилагођавати што је брже могуће и користити сваку прилику која се укаже.

• Колико је у овим новим околностима могуће да HTEC Group постане глобални лидер у развоју дигиталних производа? Ви већ јесте глобална компанија, имате развојне центре у више градова, али знамо да је и конкуренција застрашујућа. Колико су вам се за сарадњу и пословање отворила врата највећих глобалних компанија?

Да бисте могли осигурати оволику или већу инвестицију, предуслов је да сте већ позиционирани као глобална компанија, да већ имате глобалне клијенте, да имате јасну диференцијацију у односу на конкуренцију и онда капитал дође само као подршка која вас додатно убрза на том путу.

Ми смо прије ове инвестиције били скоро за два пута бољи од другог најбољег у индустрији за било коју метрику која је важна за овај посао, је ли то софистицираност сервиса које радимо, профил клијената и наш утицај на њихово пословање, “ретентион” запослених и клијената, брзина раста или финансијска стабилност. Инвестицију смо узели како бисмо се додатно убрзали те како бисмо направили неке нове, амбициозне и мало ризичније кораке него што смо могли прије овога.

• HTEC Group је коријенски везана за вас, за људе с Балкана, је ли то данас било каква препрека у напредовању на глобалном тржишту? Вриједе ли увријежене фразе о томе да Балкан са собом вуче мањак поштовања од стране развијених западних земаља и људи ”отамо”, или је у вашем свијету стање ипак потпуно супротно?

Не мислим да су у питању предрасуде, него једноставно непознавање, а непознавање значи додатни ризик. Кад смо почињали прије десет година, људи напољу нису ништа одавде добро чули, а данас је доста лакше, имате неке локалне фирме које су направиле глобални успјех, имамо развојне центре најбољих свјетских компанија у регији, имамо и Новака Ђоковића, Луку Дончића, Николу Јокића, Луку Модрића, а њихов успјех и слава у спорту доприноси промјени перцепције.

Та почетна одбијања и на неки начин подцјењивање с којим смо се сусретали кад смо почињали, нама је заправо дало додатни подстицај. Кад смо почињали, имали смо ту велику жељу доказати се на сваком мјесту, показати да смо бољи од наших колега на западу, да смо подједнако паметни и способни, али смо гладни, гладни прилика, гладни доказивања, жељни доказати свијету да нисмо мјесто конфликта или географија јефтине радне снаге, него мјесто гдје требају доћи ако желе да им се ријеше изузетно тешки инжењерски проблеми, хоћемо се надметати и радити с најбољима те показати да можемо бити равноправан партнер.

• Може ли се, на основу вашег искуства, рећи да људи одавде имају нешто што им је специфично по питању креативности, интелигенције, начина на који прихваћају задатке и нуде рјешења?

Имамо тај карактер и ту жељу за доказивањем. Имамо и онај инат који је карактеристичан за овај наш дио свијета, који, ако успјешно канализујемо, постане велика предност. Што се знања и вјештина тиче, у технологији имамо добре основе, добру математичку подлогу, одличне техничке факултете, али оно што нам недостаје су прилике и изложеност, недостаје та пословна креативност, дизајн производа, могућност да се препозна проблем у индустрији, а онда осмисли рјешење за тај проблем па тек онда долази инжењерство као одговор како направити то рјешење.

Стога смо одлучили аквизирати те компетенције на западу, примарно у УС и УК, а онда то спојити са врхунским техничким талентом у овом дијелу свијета.

• Будући да ни у једном тренутку нисте заборавили наше крајеве, чак што више, још увијек се снажно ослањате на Србију, а не заборављате ни Босну и Херцеговину, можете ли нам рећи је ли то, барем мало, из неког доброчинства, носталгије или наши људи заиста знају и умију? Може ли се рећи како смо у дигиталној трансформацији можда пронашли начин како се извући из свих проблема кроз које смо пролазили овдје и још увијек пролазимо? Како видите будућност пословања дигиталног типа на нашим просторима?

Наши људи знају и умију. А што се дигиталног бизниса тиче, наше тржиште је мало да бисте направили и скалирали производ до мјере да оправда инвестицију уложену у њега, али добро је што у дигиталној економији ви можете креирати производе или услуге код куће те их продавати свуда по свијету. Нама тржиште никад није била регија, главна тржишта су нам УСА, УК, сјеверна и западна Европа.

• Које су објективне потешкоће рада, ширења и пословања у нашој регији? Отворили сте уреде и у Босни и Херцеговини, има ли нешто што вас овдје и даље кочи да се снажније ангажујете и проширите? Хоће ли доћи вријеме да се HTEC Group појави и у вашем родном граду?

О проблемима могу причати данима, али заиста мислим да прави предузетници требају наћи начин и заобићи проблеме. Мислим да можете имати резултате или изговоре и свако може изабрати што од то двоје жели имати.

Радимо на томе да проширимо пословање у БиХ, вјероватно и у Мостару ускоро. Нећу унапријед најављивати, али могу рећи да се унапријед радујем.

• Вратимо се на HTEC Group. Када сте схватили да сте створили нешто велико? Јесте ли се освртали уназад и у некој врсти невјерице анализирали како је све ово било могуће. Који су били кључни моменти који су на крају довели до овог успјеха?

Не мислим да смо још увијек направили нешто претјерано велико, зависи с чиме се успоређујете. Мислим да смо тек заправо почели и да смо тек посадили сјеме које сада треба брзо расти. Нећемо се упоређивати с локалним фирмама, а, ако се упоредите с глобалним лидерима, видимо да смо заиста тек почели и да имамо још много простора за раст и напредак. Имамо заиста сјајну прилику направити нешто велико, на нама је да дамо све од себе и да се окружимо најбољим људима како бисмо искористили ову прилику.

• Имате више од 1000 запослених и та бројка се из дана у дан практично повећава. На који начин тражите људе на нашим просторима и како вам се могу придружити они који ово читају, а мисле да су способни бити дио тима?

Мислим да у овом тренутку имамо око 1800 људи. Вјерујем да ћемо имати више од 2500 људи до краја године. Требају нам амбициозни људи на свим позицијама. Било ко може погледати САRЕЕRS страницу и послати нам е-маил.

Не запошљавамо кандидате за конкретне прилике и пројекте, умјесто тога увијек имамо отворене позиције за најбоље инжењере, дизајнере, продукт менаџере на свим локацијама на којима радимо.

• И на крају, какве су ваше емоције према Мостару? Били сте практично дјечак кад сте силом прилика у вихору рата отишли одавде, постоје ли угодна сјећања на Мостар и Херцеговину?

Можеш Херцеговца иселити из Херцеговине, али Херцеговину из њега нећеш никада! Јесам можда као дијете отишао из Мостара у вихору оног лудила деведесетих, али сјећам се и тих слика из дјетињства – пењања по трешњама, најљепших мостарских смокви, нема нигдје бехара као у Мостару. Иначе и моја супруга рођена је Сарајка, а ја сам одрастао у Панчеву поред Београда, студирао и живио у Београду и гдје год данас да живим, опет за Београд кажем да ми је дом, али смо и ја и моја породица доста везани за БиХ.

На жалост, нисам имао пуно прилика да долазим у Мостар послије рата, али радујем се свакој могућности да то исправим у будућности. Ако све буде како треба, имаћемо и тим овдје у Мостару ускоро, па ће бити прилике да надокнадим пропуштено. И, наравно, да и моја дјеца прошетају Старим мостом.

ИЗВОР: Топ портал