Вис над моћним алувионом Дабарског поља који чува највећу у низу гробних гомила у праисторији положених дуж хрбата који га веже са пољем. У источној Херцеговини много је гомила које казују легенде и предања. Али, сада бих скренуо пажњу на једну сасвим дохватљиву оптику под којом би могли посмотрити овакве остатке древности земље о којој говоре да је стара деведесет и девет хромијех, слијепијех. Земља светих, земља која је исписала непрегледни хришћански мартирологиј. Такође, земља у којој се у свијести њенога народа слажу и у висине светости уздижу тачке њенога шара које су дотекле из времена незаписаних, аграфских. Није то, дакако, само кaрактеристика Дабра, већ цијелог Динарског система. Археологија и Архив и предајни нанос. Тамо гдје недостају егзактни подаци, културе забиљежене пером, а њих су углавном апсорбовале канцеларије обалских комуна, народ ове земље је саздавао усмени лексикон који је захватио у вријеме и простор у обухвату који задивљује. Најдревнији остаци културног стварања се губе у маглама миленијума, али и таквима, каква је Стражевица, приписује се значај светиње.
Мој брат Драган бијаше дијете када је у Дабарском пољу пронашао новчић кога се одлично сјећа. А познати, заслужни археолог Ђуро Баслер који је истраживао и скицирао и Коштун, Јустинијанов град у Дабрици, први је пронашао и приказао примјерак новца илирског племена Даорса и то у Ошанићима више Стоца. Дакле, са њиховог матичног подручја. Драганов примјерак завршио је у посједу наставника који је имао навику да прима сличне предмете умјетничке и старинарске вриједности, а Баслеров, на срећу, у збиркама Земаљског музеја у Сарајеву.
Дабар данас показује лице старе хришћанске земље која, као и сва Херцеговина, лежи на остацима ране Цркве. Копча са старим гробљима у гомилама сигурно је постојала у сазнању народа, јер гдјекад, српске фамилије чиниле су укопе уз ободе ових махом кружних структура све до последње четвртине XX вијека. Хрватски истраживач Анто Шкобаљ своју је монографију назвао „Обредне гомиле“, а наш Љубо Спаравало, мапирајући гробишта Шуме требињске, уочио органску везу најранијих црквица у сувозиду и позносредњовјековних споменика са гомилама. Такав поступак миленијумског трајања, везивања Христовог народа са старином, исказан је и легендарним наносом Херцеговине који се некако најснажније препознаје у Стражевици. Дабар говори о цркви закопаној у гомилу. По моме осјећају, црква је или хришћански супститут непрегледном материјалном супстрату гомила раширених по простору Илира до мјере да представљају значајну појаву и биљег њезином крашком рељефу, или, пак, свједочи неке драматичне догађаје из давнине које свакако не можемо разабрати.
Годинама тврдим и говорим у својим књигама да и познати гробни биљези средишњег Балкана који носе изворнији народни назив „грчке гребнице“, познати као „стећци“ представљају хришћански супституент гробне гомиле. Они су чак знак узраслијег, институционализованог хришћанства.
Нису само гробне гомиле попут ове са Стражевици и њеном западном хрбату који се ослања на предио умнији, на широкој стопи означеној као Раданов гај, показале траг древних аграфских култура. Управо најснажнији дабарски рељеф, горски оквир поља исказан окомитим стијенама високим 1000 метара, источно и сјеверно, каже о праисторијским пећинским стаништима међу којима је најпознатија Хатељска пећина.
Кретао сам се по Херцеговини, понајвише гледајући да дотакнем мјеста ван стаза и путева, ван насеља. Увијек изнова изненађиван величином предајног наноса. Да сам могао стићи, двије или три године својих истраживања, посветио бих насумичном кретању по пространим пашњацима планинске Херцеговине гледајући ка сусретима са њеним пастирима и разговору с њима. Записана историја ове земље чува се у архивима Јадрана. То, поред осталог, зато што је она стваралац велепног архива средишњег свијета.
Када би успјели у сабирању и биљежењу свег предајног наноса ове земље, вјерујем да би добили лексикон – литературу једнако велику и важну као што је то њена претходно записана историја.
текст и фотографије: др Горан Комар Преузето са ФБ др Горана Комара
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
