• Током Новогодишњих и Божићних празника када сви имамо мало више слободног времена за дружења и одмор, није лоше подсетити, да и књига може да буде добро друштво, како одраслима, тако и деци. Дубравка Драговић Шеховић, уредница домаћих издања у ИК Лагуна прави је саговорник на тему која нас све више заокупља – како из виртуелног универзума да закорачимо у прави свет – где су и књиге важан део наше културе, образовања и битисања.

Како је Дубравка и мајка дечака Видака од 11 и по година и десетегодишњe девојчицe Сташe, питали смо је за мишљење како децу инспирисати на читање и да ли је лични пример родитеља и овде најважнији. Да ли данас у 21. веку само у холивудским мелодрамама, пре спавања, родитељи читају бајке деци, а за време празника им купују слаткише, играчке и књиге. Наша саговорница се бави таквим послом да свакодневно много чита, па је на почетку разговора питамо које књиге препоручује да у Новој 2024. читамо деци.

• „Мој син обожава „Лоше момке“, серијал о Тому Гејтсу, „Агија и Ему“, Нушићеве „Хајдуке“, и уопште воли књиге о догодовштинама својих вршњака, а ћерка чита „Пипи дугу чарапу“ и „Леси“ и духовите романе у којима су главни ликови девојчице. Сада око празника, романи са божићном тематиком су им број 1. Када сам била мала, моја најдража књига била је „Како да убијеш дрозда“ ауторке Харпер Ли. Могла сам лако да разумем главну јунакињу (Скаут) јер смо биле отприлике истих година када сам први пут читала ово дело, а проблеми и питања која су њу мучили врло су ме заинтригирали. Њен тата (Атикус) ме је по моралним принципима подсећао на моје родитеље и начин на који су ме васпитавали. Та људскост, правичност, емпатија и неусловљена доброта били су нешто чиме овај роман одише и што ме је за њега толико везало.“

Дубравка напомиње да деци не треба забрањивати да играју игрице и да користе нове технологије јер ово је ипак 21. век и тако нешто не би било у реду. Деца морају да иду у корак са променама и иновацијама, али им треба ограничити период који проводе за рачунаром и на мобилном телефону јер они немају осећај за проток времена када се посвете електронским садржајима. Упознавање с књигом и читањем би требало започети што раније, треба их навићи прво на сликовнице, па им читати макар пред спавање, а одлично је и да вас деца виде са књигом у руци јер ће то прихватити као модел понашања. Књижевност је уплив у други свет, читање је разонода, понекад пријатан бег из свакодневице, уживање и упознавање са многим новим знањима, са лепотом језика, стила и квалитетног изражавања.

„Језик се обогаћује, вокабулар шири, машта се распламсава и самим тим деца постају богатија, имају више питања, лакше процењују шта је добро, а шта није. Упознајући књижевне јунаке које муче слични проблеми као и њих – увиђају како могу своју животну загонетку да разреше. Бојим се да су модерне технологије највише утицале да књиге падну у други план, али зато је на нама родитељима, рођацима, предавачима, учитељима, бакама… изазов да децу заинтересујемо да читају и да им правим саветима, о избору адекватних наслова, помогнемо да заволе литературу“ – каже наша саговорница.

За крај разговора Дубравка нам открива које је књиге наглас читала својој деци

„Поред бајки, пре свега оној о кози и седам јарића и ружном пачету, моји клинци су обожавали да им читам „Јежеву кућицу“, та Ћопићева топлина на коју сам ја у детињству ‘откидала’, успела је и њих да заинтригира. Касније смо читали и „Доживљаје мачка Тоше“. Књига Љубивоја Ршумовића ,„Видовите приче“ је такође била на том нашем предспавачком менију, али и књиге о балеринама и знаменитим личностима које су оставиле траг у историји човечанства. И данас воле да им читам пред спавање, али су фокус усмерили на авантуре деце њиховог узраста. Мислим да је читање пред спавање сјајан повод да се у смирај дана са децом поразговара, да се претресу неке ситнице које су можда деловале неважно, али су ипак оставиле неки утисак на њих… То је време нашег додатног зближавања које започиње управо уз књигу.“

Извор: РТ Балкан /Марина Булатовић

Фото: Приватна архива и Book Lover, Facebook