• У јуначкој борби за ослобођење од турске тираније и окупације херцеговачким устаницима под вођством Михајла Мића Љубибратића 1875. године  прикључила се Холанђанка Жана Меркус.

Жана Меркус

Као богата дама која је стекла велики иметак наследством после смрти оца који је био генерални гувернер холандске колоније Источне Индије данашње Републике Индонезије чувши за устанак у Херцеговини Жана Меркус је дошла у Дубровник и крајем 1875. године се прикључила храбрим Мићовим устаницима. Дубоко религиозна протестанкиња, опчињена Јованком Орлеанком, надахнута идејом да се Османска империја мора протерати из Европе, опчињена борбама Гарибалдија, прикључила се штабу устаника решена да им помогне на сваки начин. О њеној храбрости, борбама, хапшењу и прогону било је доста речи и писања, а ово је једна од појединости из тог времена.

Једна од првих Жаниних помоћи била је набавка топова, јер су устаници имали само два-три каква таква топа.

Пошто је тада уживала благонаклоност аустријских власти Жана Меркус је организовала и дала новац да се преко француског капетана Барбија и пруског официра фон Хатова купи једна батерија Крупових брдских топова израђених у Немачкој и пребаце у околину Беча. Купљено је шест топова система Круп М186. Холандско држављанство купца Жане Меркус било је покриће у покушају да се избегне аустријски ембарго. Уговорено је било да се топови допреме до Трста и да се одатле бродом пребаце до границе Херцеговине, до Суторине. Један од добровољаца, бивши француски официр Зуава отишао је у Аустрију са меницом насловљеном на једног бечког банкара да преузме топове.

У међувремену ствари на ратишту су се збор разних околности с више страна неповољно одвијале по устанике па су чак Мићо Љубибратић и Жана Меркуст  били ухапшени од стране Аустрије. Мићо је интерниран у Линц, а Жана успева да се спаси робије уз покушаје  аустријских власти да је врате у Холандију она доспева до Београда где је била свечано дочекана.

Купљени топови имали су чудну судбину о чему је касније Мићо Љубибратић писао у извештају неуспеха херцеговачког устанка Матији Бану, шефу Прес бироа Кнежевине Србије.

Откривши позадину куповине топова Аустрија није дозволила да топови дођу до Херцеговине, већ су из Трста пребачени на Крф.

Црногорски кнез Никола је више пута покушавао да преко аустриских власти добије дозволу да их увезе за Црну Гору, али није било сагласности. Топови су лежали на Крфу скоро годину дана.

Крајем априла 1877. године указала се повољна прилика да се топови илегално пребаце до Котора. Без велике помпе брдска батерија од шест топова за само 36 часова прокријумчарена је и стигла у Црну Гору и постала црногорска својина.

Црногорски главари и сам кнез Никола као једни од виновника неуспеха Херцеговачког устанка нису се обазирали на то да је новац за топове дала Жана Меркус и наменила их храброј борби Херцеговаца.

Припремио: Миливоје Мишо Рупић