• На данашњи дан је прије 88 година у Марсеју је убијен Крај Александар Карађорђевић.  Тај за српски род тужни датум (9 октобар 1934 године) забиљежен је и у бројним пјесмама.

Једну од њих од заборава је отргао публициста Драго Круљ (84) рођен у Љубињу,  а  данас живи на релацији Жабаљ (Нови Сад)-Зеленика (Херцег Нови).

Пјесму је објавио у својој  књизи Истакнуте личности шајкашке општине Жабаљ. То је његова друга књигфа која је до сада имала шест промоција, четири у Војводини, родном Љубињу и у Кутима код Херцег Новог .

Ријеч је о је једној врсти лексикона у коме је сабрано око 450 биографија људи које оваплоћене дају арому и колорит шајкачке општине.

Узбудљивом живописном озареношћу Драго Круљ артикулира историјским ходом кроз вријеме.

Он у овом свом раду као и у првој књизи „ Знаменити потомци Горштака Захумља, Травуније и средишње Херцеговине “ гдје је коаутор са Милом Торовић изражава властиту дијалектику времена и живљења познатих људи анализираног краја.

Овај дични Херцеговац заувијек “одбјегао”у војвођанску питомину тамо гдје уморни богови одмарају душу бројећи очима шајкашке липе и кестене испод дугиних боја.

Наслов „Истакнуте личности шајкашке општине Жабаљ” је оригинални лексикон имена који садржином, стилом, језиком , изразом чаролијом ријечи као капи росе са пустињског кактуса сливају пут тајанственог сједишта у коријен , у почетак прапочетка у ријеч биографију одабране личности . Потписник ових редова који је љетос говорио о овој књизи читаоцима портал “Слободна Херцеговина” указује на стихове пјесме о убиству Краља Александра”

Овај датум је прилика да се каже да је Драго Круљ обилазећи памтише шајкашке општине од баке Радмиле Лазић-Шамшал из Чуруга која је велики добротвор цркава у Жабљу и Чуругу забиљежио епску пјесму “Страдање краља Александра”. Није познат аутор пјесме коју је бака Радмила изрецитовала Драгу Круљу у дворишту своје куће.

Почуј роде, како струна јеца,
Што је било октобра мјесеца.
Освануо диван данак бели
Београд се подигао цели.
Подиг’о се или зна да ваља
да испрати у Француску краља.
Сан уснула краљица Марија
Да је Сунце на земљицу пало,
А на земљи није се распало.
Па је Краљу тико говорила:
“Госодару, немој данас ићи,,
Може нека несрећа те стићи”.
“О, Маријо, моја верна љубо,
То никако сада не мож’бити
Макар знао да ћу погинути.
Ти си љубо заштитница њина,
Чувај наша три нејака сина.”
Народ кличе, марамицом клати,
Оде краљу, ал’ се жив не врати.

У Француску када је стигао,
у Марсеју живот изгубио..
Дочека га тај Арпадов слуга,
у руци два бролинга дуга,
Право пуца тај Арпадов слуга.
Научен је шта чинити ваља,
Право пуца у нашег краља.
Ађутант је на папучу од аута стао,
Нашем краљу недра је раскопчао.
Крв се лије , црвени се трава,
Александар тихо проговара:
“Чувајте ми моји Југославију!”.

Ова пјесма коју је бака Радмила Шамшал као дјевојка пјевала у црквеном хору у Чуругу има све врлине зрелог пјесништва непознатог аутора који стиховима свједочи о општој српској судбини. Познато је да је на пут без повратка краљ Александар кренуо из Зеленике 6 октобра 1934 године. А Драго Круљ већ годинама живи у тој Зеленици јер је његов отац Владо дио свог радног живота провео у тада војном грађевинском предузећу “Првоборац” из Херцег Новог и то је пресудило да Драго Круљ у овом мјесту сагради кућу и у једном дијелу године буде становник града под Орјеном.

Сигурном руком врсног познаваоца теме коју је себи поставио као циљ аутор  забиљежио је пјесму и наслову своје друге књиге објављене у вријеме короне вјероватно сачувао нешто што би било заборављено У читању овог текста –изразитог лексикона, осјећа се суштина људског битисања. У биографским реченицама искрсавају слике равнице, као и укус хљеба који та равница даје. Снажан ритам брзо смјењивање биографија кроз копрену времена под жрвњем вјечности наилазимо на престављене личности као симбол наше судбине.

Између корица ове књиге у опису између осталог има шест академика, пет владика, међу њима је име патријаха Порфирија (световно Првослав Перић) и владика зворничко –тузлански Фотије (световно Раде Сладојевић) а обојица су из Чуруга, и својевремено су похађали средњу школу у Жабљу а наставник односно директор им је био Драго Круљ .

У биографијама ових високих црквених великодостојника као и у биографијама осталих личности своје књиге Круљ сликовито сугерише сторију о сеобама и драмама које се испољавају на индивидуалном, психолошком и колективном плану.

После приче о завичајној „Старој Херцеговини” која је родно мјесто аутора истом методом је у времену изолације због корене приредио овај наслов са биографијама истакнутих грађана краја које је Круљ са својим оцем Владом одабрао да буде мјесто њиховог живљења

Аутор преко биографија најзаслужних људи шајкачке општине Жабаљ оживљава овопросторна смутна времена, заправо,, он ствара с пуно дара ововремену слику широког садржајног захвата гдје су уписана имена најуспјешних пољопривредника, најбољих ђака, студената и младих стручњака разних профила.Он даје своје мишљење о предлогу шта и како даље кад је развој ове средине у питању.  Ова монографија је несвакидашњи времеплов. То је пловидба која се кроз вријеме одвија преко кључних биографских података изабраних личности које су задужили свој род.

Да није ове двије Драгове књиге “Знаменити потомци Горштака Захумља Травуније и средишње Херцеговине” (која је промовисана у у Херцег Новом 2019 године и књиге “Истакнуте личности шајкашке општине Жабаљ” , мање бисмо знали о свом животу, и животу свог народа.

Живјећи у овом времену укрштених парадокса Драго Круљ свједочи и после дугог трагања по литературним и другим изворима и пребирања по сјећањима, настао је овакав биографски преглед прво прије пар година његове родне Херцеговине и сада региона Жабља у коме Драго већи дио године живи. Нама посматрачима је чак у бројне податке тешко вјеровати, а немогуће невјеровати. Он путује кроз историју од средњег вијека до данас.

Круљ нам је кроз своје изабране личности ставио до знања да је историја састављена од имена и он је идући својом стазом одабраних које је украсио својом стваралачком имагинацијом да би заблистали новим смислолм и љепотом.

У обје Драгове публикације свијетле бројни подаци познате и непознате чињенице.Слива се тај поток сазнања до коријена човјековог и тако нас напаја чудотворном поруком шта је Стара Херцеговина или Шајкашка општина Жабаљ.

Овај и овакав вид његовања стваралаштва и умјешности културног оглашавања, редак је на овим нашим просторима тиме је тако и значајни важнији у долазећем времену паметних телефона и друге технике препуном глобализације, укрупњавања и подруштваљавања свјетске баштине што је велика опасност за губљење националних, културних и језичких посебности прије свега малих народа а тиме и нашег.

Круљ писаном ријечју покушава спасити традицију. Ријетки ствараоци какав је и Круљ служе да подсјете на заборављене личности али и на људе који су наши савременици који својим радом приђивач одабра и у врстио их за живота у знамените личности војвођанског краја који зову шајкачкима.

Наведена су и имена најистакнутих појединаца који нијесу били грађани Жабља али су својим радом и дјеловањем значајно допринијели његовом развоју.

Описано је неколико најпознатих породица, али има и више прилога везаних за овај крај који су писали Круљови сарадници. Само што је сачувао пјесму о Убиству Краља Александра Круљ учинио је доста.

Синоним мајке је непресушна и непрекидна инспирација којој аутор неће и не може одољети, и овај његов рад је посвећен мајкама за њихову љубав и труд дат да дјеца постану, душевно и духовно позитивно препознатљива у друштву.

Круљ је сакупио и даље сакупља биографије знаменитих Херцеговаца, од којих је и један број људи одавде из Боке да би издао други том својих почивших и живих земљака које није обухватила његова прва књига “Знаменити потомци Гортака Захумља, Травуније и средишње Херцеговине”.Пред дане короне задесио га је један пех.

У Београду остао је без мале торбе у којој је било око 200 биографских јединица,. Лопов је сматрао да је у торби новац а не за њега безвредни папири. Тај случај одложио је Круљову нову причу о његовим Херцеговцима на којој са сарадницима сада ради а зато смо добили наслов о којем су стихови о крају краља Александра.

Покољења ће суди о свему а читаоци о оном написаном. Мишљења сам да је Драго Круљ у свом науму употпуности успио и у складу са својим скромним могућностима, подижем свјетло своје да му освијетлим даљи пут.

Здравко Шакотић