ИРЕНА АРСИЋ: Матија Бан први Србин који је предложио градњу Храма на Врачару
-
У свечаној сали Старог двора у српској престоници 24. марта 2022. године одржан је научни скуп Дубровник и Београд некад и сад у организацији Удружења Наука и друштво. Портал Слободна Херцеговина ће у неколико наставака пренијети кључне поруке учесника овог научног скупа.
Посебан печат овом скупу дала је др Ирена Арсић, професор на катедри српске и упоредне књижевности Филозофског факултета у Нишу.
Она је истакла да се однос Дубровника и Београда мјери вијековима, а да се почео усложњавати када град на Дунаву и Сави постаје српска престоница под деспотом Стефаном Лазаревићем. Она се осврнула на лик и дјело Матије Бана, како је рекла, најзначајнијег Дубровчанина у Београду.
– Он је у Београд дошао из Турске, а то није било случајно. Бан се врло свјесно опредијелио да своју националну, политичку и културну мисију реализује у граду који је сматрао центром јужног словинства, како кажу Дубровчани, а затим и српског. Био је активан у политичким круговима и у многим тајним и јавним дјелатностима везаним за ослобађање Балкана што је подразумијевало учешће у дипломатским мисијама. Поред тога, иницијатор је значајних културних достигнућа, аутор и обимног драмског поетског и публицистичког дјела. Све то наравно није увијек наилазило на разумијевање српске, односно београдске средине – рекла је Арсићева наводећи да је Бану замјерено што је испјевао оду султану, као и да је занемарио најмлађег Немањића – Светог Саву. Он је тада предложио подизање храма на Врачару, а то свједочи документ који се чува у Архиву САНУ.
ПУЦИЋ И ФАБРИС ДОКАЗАЛИ ЉУБАВ ПРЕМА СРБИЈИ
Арсићева је потом истакла значај Меда Пуцића.
– Овај племић је стигао у Београд са друге стране Европе задојен пансловенством. Убрзо је испјевао еп Карађурђевка у коме је истакао своје виђење српске историје, а затим је штампао ћириличне списе из дубровачког архива у двије књиге, да би на крају био ангажован као васпитач младог и размаженог српског кнеза Милана Обреновића – рекла је Арсићева и додала да је остало нејасно због чега је (очито није био по вољи тадашњој династији) Пуцићу био забрањен улазак у Србију.
Упркос томе, он је до краја живота истицао своју љубав према Србији. У широкој лепези знаменитих Дубровчана у Београду Арсићева је истакла и чувеног новинара Антониа Фабриса, који је био познат по толерантности.
– Управо та особина је утицала да Фабрис добије Орден Светог Саве, а потом на Првом српском новинарском конгресу у Београду 1902. буде изабран за потпредсједника. То га је дошло главе, ухапшен је одмах по доласку у Груж. За објављивање пјесме Уроша Тројановића Бокешка ноћ, посвећене младима Боке Которске, Антун је био у затвору гдје му се нагло погоршава здравствено стање – рекла је Арсићева.
ЛУЈО ВОЈНОВИЋ ТРАЖИО ПОСЕБАН СТАТУС ЗА ДУБРОВНИК
Она је потом истакла историчара писца и дипломату Луја Војновића као представника наредне генерације истакнутих Дубровчана у Београду.
– Обављао је разне дипломатске послове, а између осталога чест година је био васпитач Александра Карађорђевића. Испунила му се жеља да постане сенатор и са тог положаја је тражио да Дубровник добије посебно мјесто у оквиру Краљевине Југославије. Послије Другог свјетског рата са истим приједлогом се обраћао Брозу, али наравно неуспјешно. Послије Другог свјетског рата са истим приједлогом се обраћао Брозу, али наравно неуспјешно – рекла је Арсићева која је због ограниченог времена стигла још да помене сликара Марка Мурата који је оставио дубок траг, не само због познате композиције Долазак цара Душана у Дубровник, него и као једног од оснивача београдске умјетничко-занатске школе која касније прераста у Ликовну академију.
Трифко Ћоровић / Српско коло 74.
Pingback: Слободна Херцеговина » Историја нас учи о тијесним везама између Дубровника и Београда