Презимена се код Срба јављају у 11. веку, а већина српских презимена установљена је између 12. и 16. века. Као обавезан вид идентификације презимена су у Србији уведена тек 1851. године уредбом кнеза Александра Карађорђевића.
САКУПИО ВИШЕ ОД 1.650 ХЕРЦЕГОВАЧКИХ ПРЕЗИМЕНА: Проф. др Јово Радош ускоро објављује књигу
Међу више хиљада презимена која се јављају у српском народу, најнеобичнија су она која носе Херцеговци. Готово половина њихових презимена не завршава се суфиксом -ић већ разним другим наставцима као што су :-ав, -ов, -ја, -ељ, тако да само на суфикс -ељ постоје презимена као што су: Шешељ, Гудељ, Антељ, Пецељ итд.
Данас у Херацеговини можете срести људе који се презивају Битанга, Ждеро, Зликовац, Гузина, Зломислић, Гаће и Карагаће, Кураица, али и Самарџија, Кујунџија, Обућина, Шегрт итд. Ко је, када и зашто Херцеговцима надевао таква презимена сазнаћете у новом издању Квадратуре круга.
Водимо вас и у Доњу Локошницу која се у ово доба сва црвени од паприка. Готово да нема куће у том лесковачком селу која није окићена црвеном, зачинском паприком. Ова аутохтона сорта се у Локошници узгаја вековима и има много већу вредност аста од већине зачинских паприка у свету.
Уредник емисије Бранко Станковић аутор је 18 документарних филмова и две драме које су екранизоване на РТС-у, а и мноштва документарних емисија, које су, као и филмови, награђиване на домаћим и међународним фестивалима.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
Pingback: КВАДРАТУРА КРУГА: Херцеговачка презимена