Соколска чета у Главини основана је 25. септембра 1932. као део соколског друштва Имотски.
Као делегат жупе Мостар дошао је Чедо Милић. Заједно са Миром Раком, организатором сеоских чета, обишао је остале чете друштва у Имотском. После подне стигла је у Главину соколска музика са чланством. Окупиле су се соколске чете из Пролошца, Пољица, Каменмоста и Подбабља. Старешина друштва Петар Дојми отворио је збор.
Паве Радовановић истакао је потребу организације соколских чета и велико значење соколства за напредак села. Говорио је о оснивачу соколства др. Мирославу Тиршу, о соколским начелима и задацима. Завршио је свој говор наглашавајући да соколство не служи ни појединцу ни партијама, већ служи једино краљу и отаџбини.
У свом говору Чеда Милић истакао је да соколовање на селу, где је владала оскудица, значила борбу против свих недаћа. Соколство на селу никло је у сиромашној Херцеговини, где је народу недостајало и најпотребнијих средстава за живот. Соколи су свесни своје дужности, неуморно радили на културном и националном подизању народа. Последња тачка соколске свечаности биле су одржане скупне вежбе соколских чета под управом начелника друштва М. Фурлана и играњем одбојке.
Све време соколска музика свирала је веселе корачнице. Касно увече било је завршено зборовање и Чеда Милић задовољан радом Соколског друштва Имотски напустио је село и отишао у Мостар. Соколи су сматрали да је оснивање сеоских чета од велике културног и националног значаја за село. Соколска идеологија одгајала је сељака у свим правцима, учила га познавању самог себе, љубави према ближњем, верској толеранцији, познавању свог народа, учвршћујући му карактер. Упознавајући га са мислима, настојањима и делима соколских идеолога, у првом реду са идејама Мирослава Тирша.
Тако је сељак био спреман за рад и службу краљу и отаџбини. (1) Соколи су реаговали на бискупску посланицу уперену против Соколства 1933. У листу „Соколски Гласник” било је објављено : „Са тромесечне седнице Сокола матице Имотски, огорчени нападајем Соколство по Кат. Епископату, оштро протествујемо. Живео Краљ! Живела Југославија! Чете Подбабље, Проложац, Посушје, Главина, Криводол, Небрижева Жупа.” (2) Соколска чета Главина II основана је 1934. У чети Главина I приређено је 1935. гусларско такмичњење за чланове чете. Победио је Илија Кадијевић. Крајем 1935. у чети је било 56 чланова (40 мушких чланова, 5 нараштајаца и 11 мушке деце), а у чети Главина II 74 (41 мушки члан, 2 чланице, 8 нараштајаца и 23 мушке деце).(3)
Чета Главина одржала је 4 годишњу скупштину 16.2.1936. Отворио ју је старешина Душан С. Кадијевић. Изабрана је нова управа : старешина Илија И. Кадијевић, заменик старешине Ђуро П. Кадијевић, тајник Јован С. Кадијевић, начелник Илија Ђ. Кадијевић, просветар Јован С. Кадијевић, а за ревизоре Ђуро Р. Кадијевић и Илија Н. Кнежевић. Скупштина је била завршена клицањем краљу Петру, Југославији и Соколству. (4) Чета Главина I одржала је соколско село 18 априла 1936. Село је отворио са соколском молитвом Јован С. Кадијевић. Затим је Лазо Кадијевић говорио о значају и задацима соколске организације.
Деца су рецитовала и певала песме под управом Ј. Кадијевића. Чланови су извели два позоришна комада : “Путник” под управом Младенке Паштровић и “Устанак Срба на дахије” под управом Илије И. Кадијевића. Село је завршено поклицима краљу Петру, Југославији и Соколству. (5) Управа чете Главина I је са свим члановима, нараштајем и децом, као и са онима који нису били соколи, приредила 6 маја 1936. ђурђевдански уранак на месту званом “Турића Бриста”. Око 3 и по сата мноштво света је у поворци кренуло на уранак. Док су ишли певали су соколске и националне песме. На месту уранка деца су вежбала просте вежбе, а просветар је говорио о значају ђурђевданског уранка. Око 8 сати вратили су се кући и поворци певајући соколске песме и кличући често краљу Петру, Југославији и Соколству. (6)
У селу Главини су пресушила сва врела почетком лета, а поново потекла касно у јесен, после киша. Народ је био присиљен да иде сатима до реке. Управа чете сматрала је да је најважнија изградња бунара. Жупа Мостар је одобрила 3.000 динара, те је управа чете организовала село да бесплатно ископа бунар. Велики део чланова чете и оних који то нису били, својим бесплатним радом ископали су питку воду, а новац је потрошен на жељезо и остали материјал, Бунар је ископан у Соколској Петровој Петолетки. Општина је двапут почела копати бунар, али никад није довршила. (7)
Чета Главина је 1936. приредила јавну вежбу. Присуствовало је око 350 гледалаца. Лаза Кадијевић је отворио приредбу. Деца су говорила декламацију „Младом Краљу”и извела просте вежбе. Такође певали су песму „Југословенски соколи”. Декламовано је „Југославенском селу”. Чланице чете извеле су вежбу „Врбниче над морем”. Народно коло „Путник” алегорију Прерадовића, извеле су чланице чете. Изведена је комедија у једном чину „Мува” од Нушића. Сељанке-чланице су на приредби јавно истипиле и биле срдачно поздрављене од свих присутних. (8) Жупски гуслари Перко Мркајић и Тодор Глоговац одржали су 8, 13 и 16 фебруара 1937. гусларске вечери у чети Главина. Певали су историјске, поучне и шаљиве песме. Глоговац је говорио о раду чланова и сеоских чета у Соколској Петровој Петолетци. Деца су певала соколске и националне песме. Вељко Кадијевић, Ђуро Кнежевић и други рецитовали су песме.(9)
Соколска чета Главина је заједно са четом Проложац одржала 5 септембра 1937. своју прву јавну вежбу, том приликом је свечано отворен нови бунар. Поворка је формирана у 15 и по сати. Кренула је од вежбалишта до бунара, где је локални свештеник и члан сокола, Никола Драгичевић благословио бунар и говорио о раду сокола на селу.
Истакао је: „Подигнућем овога бунара Соколи из Главине извршили су прву тачку из шесте групе завјетног огња, па се надам да неће на томе остати, већ да ће и даље наставити са радом за добро свога села и тиме извршити и остале тачке поменутог заветног огња”. Соколи се нису дали завести обећањима политичара, да ће им се подићи водовод.
Драгичевић је позвао православне као своје парохијане и католике као браћу по крви и језику, као комшије, да увек буду сложни и да раде за своје добро. Бунар су соколи саградили уз новчану помоћ листа „Политика” из Београда. На вежбалишту је говорио вођа чете Душан Кузман о задацима соколства за СПП. Након говора одржане су бројне тачке програма, од нараштајки и деце Соколског друштва Имотски, чланова, нараштајки и деце чете као и једна посебна тачка чете Проложац. Између осталог иступиле су чланице у народној ношњи и одвежбале просте вежбе са песмом „Ој Словени”.
После свршетка јавне вежбе поздрављена је застава чете Проложац. Свечаности је било присутно око 600 особа из Главине, Имотског, Пролошца, Каменмоста и Небрижевца. Вежбалиште је било,окичено зеленилом, а на трибини је била слика краља Петра и државни грб. (10)
У соколској чети Главина било је дана 31.12.1937. 23 чланова, 3 женска члана, 9 мушког нараштаја, 14 мушке деце деце, све заједно 49. (11)
У соколској чети Главина било је дана 31.12.1938, 30 чланова, 9 нараштаја, 17 деце и све заједно 56. (12) У Соколском дому чете Главина одржано је 16 фебруара 1939. сијело. На сијелу су се певале соколске песме, рецитовало неколико песама из соколског живота, … . Илија Ђ. Кадијевић, течајац Школе за обуку војника за вође соколских чета, певао је неколико песама уз гусле. Нараштајци су читали писма четама, саветовања, поучне чланке из „Младог задругара”. Било је присутно око 90 лица. (13)
Чета Главина је приредила сијело 26 фебруара 1939. у просторијама соколског дома. Дворана је била пуна света, тако да се рачунало да је било присутно око 200 лица. Сијело су организовали нараштајци, који су били врло активни у чети. Читали су саветовања, поучне чланке из „Младог задругара” и писма четама. Приказали су два смешна и поучна комада. Сијело је трајало до касно у ноћ. Соколи су се надали да ће одржавањем оваквих приредби повећати број чланства јер су опажали већи интерес за соколски рад у селу. (14)
У оквиру Соколског друштва у Имотском 1940. радиле су соколске чете у селима Главина, Каменмост, Небрижевац, Проложац и Криводол. Соколска чета у селу Небрижевац подигла је мост преко реке Врлике, који ни држава, ни бановина, ни општина нису успеле да подигну и ако је за градњу неколико пута припреман камен, песак, креч, …
Други мост, на истој реци, на месту званом „Билило”, подигла је соколска чета у Главини. Мост је преузела и довршила Банска управа у Сплиту, али мост не би био саграђен да га соколи нису започели. Чета у Главини је добровољним радом својих чланова, а и многих сељана из Главине који нису били чланови чете, ископала бунар са питком водом, којом се у лето оскудевало. Сељаци су преко лета морали пешачити преко 3 километра док су дошли до пијаче воде. Копање бунара покушавано је од разних општинских управа, али без успеха. Соколске чете Каменмост, Главина и Проложац саградили су своје соколске домове. (15)
Соколи у Имотском били су изложени нападима хрватских сепаратиста. После стварања Бановине Хрватске 1939. ХСС је користио власт за обрачун са соколима. Уследио је напад на Чеду Милића, старешину Жупе Мостар, једног од најистакнутијих соколских и националних првобораца. Напад је извршен у више наврата после завршене скупштине друштва Имотски 11.2.1940. Као делегат жупе Чеда Милић је ишао је на скупштину соколске јединице у селу Главини код Имотског.
Био је у пратњи сокола из Имотског др. Паве Радовановића, начелника Живка Раке, Новака Вукићевића, Миха Тадића и начелнице Анђе Иванишевић. На путу између Имотског и Главине соколи су наишли на групу чланова Хрватске сељачке заштите. Око стотињак чланова заштите су у пролазу демонстрирали повицима, звиждањем и довикивањем а касније су бацали камење у правцу сокола. За време рада скупштине у Главини прошла је поред соколског дома чета Хрватске сељачке заштите. Поново су се вратили испред дома уз песму и погрдне псовке.(16)
Из Имотског су писали у Соколском гласнику о отпуштањима сокола. Јован Кадијевић, званичник-дневничар код среског суда у Имотском отпуштен је из службе зато што је био тајник соколске чете у Главини. Да је то тачно сведочи и чињеница, да је увек био оцењен као одличан. Био је бачен на улицу да учини место човеку који је некада био соколски предњак, а 1940. најгрлатији у Хрватској Заштити. Кадијевић је био Србин и понос чете у Главини. (17)
Соколска чета Главина основана 1932. била је део Соколског друштва Имотски. Чета је била веома активна. Бунар је чета ископала у оквиру Соколске Петрове Петолетке. У писмима Соколском гласнику истичу се проблеми са којима су се суочавали. Соколи у Западној Херцеговини били су изложени нападима хрватских сепаратиста и римокатоличких свештеника. После стварања Бановине Хрватске 1939. ХСС је користио власт за обрачун са соколима. Упркос нападима на соколе и отпуштањима, соколи су наставили свој рад. Био је нападнут Чеда Милић, старешина Жупе Мостар, 11.2.1940. приликом повратка са скупштине чете Главина. Соколи у Имотском остали су верни соколским идеалима и Југославији. После Априлског рата 1941. на територији НДХ. настављен је обрачун са соколима жупе Мостар.
Саша Недељковић члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
„Оснивање соколске чете у Главини крај Имотског”, „Соколски Гласник” Љубљана, 13 октобра 1932, бр. 41, стр. 3, 4;
„Протестни телеграми соколских жупа, друштава и чета против посланице Католичког епископата”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 10 марта 1933, бр. 11, стр. 3;
Мр Кристина Пантелић, „Соколски покрет у Херцеговини од 1893. до 6. априла 1941. године”, Бања Лука, 2018, стр. 374;
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
