•  У Београду је у 87. години умро Веселин Ђуретић српски историчар и члан Сената Републике Српске. Ђуретићева супруга Милка рекла је Срни да је њен муж умро у уторак, 18. фебруара, на београдској клиници Бежанијска коса, те да ће у уторак, 25. фебруара, бити сахрањен на Новом бежанијском гробљу у 12.45 часова, уз опијело које ће бити служено у 11.45 часова.

Ђуретић је био и један од оснивача Академије наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, те сарадник Балканолошког института САНУ, члан Савеза комуниста Југославије и аутор неколико радова о теми Народноослободилачке борбе.

Био је познат по залагању за уједињење свих Срба, и четника и партизана.

Милка Ђуретић рекла је да је остао незавршен рукопис њеног супруга у којем је писао о српској историји, те подсјетила да је био добитник низа признања – Ордена Светог Саве првог реда, Ордена Његоша првог реда, Медаље милосрђа која му је уручена у Патријаршији Српске православне цркве.

Она се сјетила да је Ђуретић одлучио да цјелокупан приход од продаје својих књига по Аустралији, гдје је држао и предавања, намијени за рањенике Републике Српске и Републике Српске Крајине.

„Кад су му рекли да, ипак, нешто узме, он је рекао: `Слушајте, не живим ја од српства, него за српство`“, испричала је Милка, додајући да ту чувену реченицу стално понављају Срби у Аустралији.

Она је навела да се Веселин Ђуретић залагао да се уједине сви Срби, и четници и партизани, у „Бесмртном пуку“ и да нестану неслоге подметнуте са стране.

Милка је рекла да је поп Момчило Ђујић рекао да вјерује да ће Ђуретић објединити све Србе, што је и рекао њеном супругу током давне посјете Америци.

„Веселин је после тога рекао да треба сви у `Бесмртном пуку` да носе слике својих предака који су учествовали у рату, без обзира да ли у четницима или партизанима, љотићевцима, недићевцима. Били смо растргнути на десет страна, те да у том `Бесмртном пуку` једном настане слога“, прича Милка.

Она је навела и да је први предсједник Републике Српске Радован Караџић рекао Ђуретићу да ће предложити да буде предсједник АНУРС јер је основао ту институцију, али да до тог избора није дошло.

Према њеним ријечима, када је Веселин Ђуретић гледао слике прогона Срба из Крајине током хрватске војно-полицијске акције „Олуја“ из августа 1995. године, није могао два сата да устане.

Милка каже да су она и супруг живјели скромно и истиче да је Веселин остао досљедан себи. „Био је људска громада, несавладив и неподмитљив“, рекла је Милка.

Веселин Ђуретић рођен је 17. маја 1933. године у мјесту Мојановићи, код Подгорице. Ширу пажњу на свој рад скренуо је 1985. године својим двотомним дјелом „Савезници и југословенска ратна драма“, у којем је четнике назвао другим антифашистичким покретом.

Залагао се за рехабилитацију команданта Југословенске војске у отаџбини ђенерала Драже Михаиловића, истицао да су све српске ратне позиције биле објективно антифашистичке, те да сви предводници српског отпора заслужују споменике захвалности.

Књига је примљена негативно међу тадашњим историчарима, а Ђуретић је искључен из Савеза комуниста Југославије, због, као је наведено, националне нетрпељивости и шовинизма.

У дјелу „Велика превара Другог свјетског рата“ Ђуретић наводи да је Тито имао задатак да Хрвате, који су били уз нацисте, преведе на страну побједника.

Током деведесетих година прошлог вијека Ђуретић је био присталица српске националне идеологије, близак Српској радикалној странци.

Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије /1992-2003/, а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе /2003-2006/.

О драматичним догађајима у Југославији крајем осамдесетих и деведесетих година прошлог вијека држао је предавања на више универзитета, како на Западу, тако и на Истоку.

Послије егзодуса Срба из Хрватске, обраћао се многим свјетским лидерима са написима, који су били и својеврсни елаборати о српском и југословенском проблему.

За књигу „Разарање српства у 20. вијеку“ добио је признање Српске књижевне задруге, а за књиге „Савезници и југословенска ратна драма“ награду „Слободан Јовановић“.