• Свечаном академијом у Културном центру синоћ је обиљежено 20 година епископства владике Григорија, некадашњег захумско-херцеговачког и приморског, данас епископа диселдорфског и цијеле Њемачке.

О владици Григорију, његових 19 година службовања на трону захумско-херцеговачке епархије, богословљу и међурелигијском дијалогу, његовом литерарном раду и градитељству – говорили су његови сарадници и савременици, пријатељи и познаваоци његовог дјела.

Године проведене у Херцеговини за владику Григорија највећа су радост и извор одакле ће, како каже, и убудуће црпити снагу за животна прегнућа.

„Било је много тога у ових 20 година, али оно што увијек издвајам је долазак моштију Светог Василија 1996. године, изградња Херцеговачке Грачанице и изградња храма у Пребиловцима. То освећење Пребиловаца и сахрана мученика мислим да је било круна цјелокупног тог рада, чега је дио и Житомислић и мостарска саборна црква и многе друге цркве. Оно што је најљепше је што су та дјеца, која су са мном одрасла, сад одрасли људи и имају своју дјецу. То је много лијепо видјети“, казао је владика диселдорфски и цијеле Њемачке новинарима након академије.

Захвалио је свом насљеднику на трону владици Димитрију на вечери коју су њему у част приредили, али у шали и додао да није толико наиван да повјерује да је тачно све ово што су људи њему лијепо рекли.

Теолог, човјек дијалога, писац, градитељ…

Духовни отац владике Григорија, умировљени епископ Атанасије казао је на академији да је код свог насљедника на трону епископа захумско-херцеговачких препознао његове способности, дарове и таленте, да је као старјешина цркве знао са народом, умио да гради.

„Ако сам ја нешто започео, он је то троструко надмашио“, казао је владика Атанасије.

Професор на Православном богословском факултету у Београду Богољуб Шијаковић истакао је да ријетки људи имају толико талената и улога – монах и епископ, теолог и писац, обдарен за спорт, политички и пословно проницљив, има развијену социјалну интелигенцију и таленат за пријатељство.

Још важније је, додаје Шијаковић, то што владика Григорије влада својим талентима, јер зна да су они дар који мора да врати – и то да га врати као увећан.

„Они над којима доминира неки њихов таленат, коликогод им се дивили, често су егоистични да би тај таленат реализовали. Владика Григорије доминира над својим талентима јер има потребу и жељу да дарива себе – прије свега Христу и цркви, народу и пријатељима и свима који прихватају дарове, знајући да само оно што дариваш може бити истински твоје“, казао је проф. Шијаковић.

Његови жанровски разноврсни текстови, због једноставности којом се успјешно хрву и са најсложенијим темама, вјештине поучавања у Јеванђељу, али и нарочите мисаоности и осјећајности за слабости човјека – врло лако долазе до својих читалаца.

Свако из њих црпи оно за чим трага – поуку, утјеху, ослонац, путоказ или пак мисаоне и духовне импулсе који покрећу на покрет и подвиг – казала је Данијела Јелић са Филолошког факултета у Бањалуци, говорећи о списатељској дјелатности епископа Григорија.

Додаје да је исходиште свих његових и људских и литерарних особина, у првом реду, владичин дар за обитавање у заједници.

„Владика је, прије свега, биће сусрета које непрестано указује на неопходност бивања у заједници и на неопходност превазилажења страха од другог и другачијег, што је од нарочитог значаја у времену свеопште отуђености, индивидуализма и самозагледаности“, истакла је Јелић.

Са таквом отвореношћу, и душом и срцем, учествовао је у екуменском и међурелигијском дијалогу, казао је фра Ико Скоко, додајући да је на том пољу имао успјеха као човјек са харизмом, који се према другом увијек односио као према личности.

„Сусрета и дијалога не плаши се само човјек који зна – ко је и шта је. Онај ко нема изграђен свој идентитет – он се плаши и затвара, а онај ко се затвара нема будућности“, истакао је Скоко.

Говорећи о неимарској дјелатности владике Григорије, јереј Дражен Тупањанин је нагласио да је у времену претходника владике Димитрија изграђено, по свему судећи, највећи број храмова и црквених објеката у 800 година дугој историји наше епархије.

Тај низ, додао је он – од обновљеног саборног храма, преко Херцеговачке Грачанице и цркве Светих архангела у Хрупјелима, обновљених манастира Твдоша, Завале и Петропавловог у Петровом пољу, цркве у Мркоњићима, до храма у Пребиловцима и готово завршене мостарске саборне цркве – чини веома импресивну и дивљења достојну слику градитељских подухвата.

Академију поводом 20 година епископске службе владике Григорија приредила је Епархија Захумско-херцеговачка и приморска.

Текст: Радио Требиње
Фото: Јован Видаковић / Епархија ЗХИП