Чича са јагодинског пива, који је био годинама симбол Јагодинске пиваре, није измишљена личност, плод маште неког илустратора, нити довитљивих комерцијалиста и стручњака за маркетинг.
Реч је о легендарном Милосаву Митровићу Лоси (1892 – 1961) из села Драгово код Рековца, који је био велики пивопија и до краја живота пио је само ово пиће. По његовом лику урађен је чувени чича на налепници за јагодинско пиво и данас многих омиљени напитак од јечма из овог града у Поморављу.
Милосав је био борац ратова 1914. до 1918. године када је био тешко рањен због чега су му ампутиране обе ноге. Био је оличење обичног српског сељака – домаћин, весељак, али и ратник. И кад је остао без обе ноге то га није обесхрабрило, остао је весели, скромни и упорни бркајлија. Иако инвалид, није одустајао, пузао је и бавио се пољопривредом. Касније је носио протезе и радио с њима. Говорио је да губитак ногу сматра као награду и одликовање за борбу.
„Боље него споменик да су ми подигли“, шалио се.
Данас његови потомци живе у Београду, у Борској улици, на челу са праунуком Николом Марјановићем, чувају успомену на Лосу, као једног од најистакнутијих чланова породице Митровић.
Хроничар из Драгова, Мирослава Ж. Симића, причао је да је Лоса је био једна од омиљенијих личности овог рековачког села.
„Милосав Митровић је често боравио у Јагодини. Имао је чезу и коње и возио се како би попио пиво у чувеној Шареној кафани у у овом граду. Тако је и упознао неке раднике пиваре који су радили у комерцијали. Њима се он допао и питали су га да ли би могли да га фотографишу. Договорили су сусрет како би се он лепо обукао за сликање, што је и урадио. Деда Лоша није ни слутио да ће постати препознатљив лик и бити дуго симбол „Јагодинске пиваре“, рекао је Симић.
У породици су знали да га је неко сликао и када је налепница са његовим ликом осванула на флаши, силно се обрадовао. Сматрао је да ће на тај начин вечно да живи. Највише је волео да седи испред старе куће која и данас постоји. Свако ко зна по нешто о Лоси, зна и да је он имао право да бесплатно пије пиво у било којој кафани или ресторану где се точило и продавало јагодинско. Последњих година живота бавио се пчеларством и имао неколико кошница које је сам одржавао. Био је миљеник села и испред његове куће су обично Драговчани седели и шалили се са њим.
Јагодински чича, присутан на боцама „Јагодинске пиваре“, пре неколико година је у међународној институцији за заштиту интелектуалне својине у Женеви заштићен. Југоносталгичари га радо памте.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
