Већ неколико година житељи херцеговачког села Горње Храсно, настоје да створе услове за започињање радова на обнови своје цркве.
Црква посвећена Св. Јовану лежи у плиткој крашкој ували у опсегу овог села, у 19. вијеку подигнута на остацима цркве из средњег вијека. Током ратних дејстава у доба расплета југословенске државне кризе, црква је тешко оштећена од стране усташа. У то вријеме, миниране су скоро све задужбине српског православног ктиторског рода Милорадовића-Храбрена, изузев цркве Светих Апостола на Ошанићима код Стоца. Уништен је манастир Житомислић који је разаран и у Другом свијетском рату од истих починилаца, као и црква Св. Николе у селу Тријебањ. Такође, црква Пресвете Богородице у Опличићима. Ове цркве спадају у необично значајни развојни културни круг Херцеговине 15 и 16. вијека, осниване углавном на старијим грађевинама православне цркве. Већи дио је јасно, и предањем и писаним споменицима, обиљежен косовском, светолазаревском традицијом. Овдје бих само поменуо цркву Св. Јована у Петровићима код Никшића, цркву Св. Кнеза Лазара на Влаховићима код Љубиња, цркву Св. Архангела Михаила у Рудинама код Билеће, цркву Св. Архангела Михаила у Аранђелову код Требиња.
Мјештани Храсна су већ постигли да сопственим радом у Подградињу подигну гробаљску капелу жртвама усташког терора из Другог свијетског рата, као и да грађевински обнове пространу црквену кућу – школу.
Црква у Подградињу је тешко оштећена, посебно у зони апсиде и јужног зида. Тешко је оштећено и прочеље. Потребна је темељита обнова црквене грађевине која је представљала, за херцеговачке прилике, већу црквену зграду изузетно солидне израде. Мјештани су успјели и у насипању прилазног пута цркви. Сада је неопходно приступити изради пројекта обнове.
Уз цркву лежи велика некропола гробних споменика средњег вијека који чувају шест ћириличких натписа, велики број надгробних крстова са натписима, као и један старији надгробни крст са опсежнијим натписом.
И Подградиње у Горњем Храсну показује пуни континуитет укопавања Срба у гробља која су овдје утемељена у 14 – 15. вијеку и која трају до наших дана.
Очигледно је да је за обнову Цркве потребно извести ширу акцију како би се мјештанима који су већ учинили велики напор помогло да ову светињу обнове и приведу намјени.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
