• Вече под насловом „Слово о љубави, борби и доброти“ – сусрет са књижевницама Олгицом Цице и Миланом Бабић, што је наставак приче Књижевног удружења „Сусрет“ о снази приповиједне и поетске ријечи у књижевности и музици, одржано је у Музеју Херцеговине.

Необично књижевно вече почело је извођењем композиције “Wish you were here” (Пинк Флојд) коју су извели браћа Бобо и Милош Слијепчевић.

Ова нумера била је музичка подлога за све оно што је слиједило, а слиједила су многобројна умјетничка изненађења и показало се како може да буде привлачна права умјетност младима.

Дан Успенија Пресвете Богородице изабран је зато што је то једна вертикала да се укаже да нисмо од јуче, сами од себе, него да постоји једна цјелокупна традиција у коју се уклапамо, а она може да буде жива и модерна.

Из удружење “Сусрет” кажу да је разлог овог догађаја да се понуди више од једне обичне књижевне вечери и сусрет са историјом о којој свједочи сваки камен у Музеју Херцеговине, јер проћи кроз ову установу значи проћи кроз српску историју и сусрести се са собом.

Разлог је и укрстити пјесничку и прозну ријеч и понудити свијет који је различит од онога што се нуди Требињу.

“Ми смо исток, али нама је запад близак поготово у музици и избор у вечерашњем програму је показао шта српска рокенрол музика и некадашња YУ-сцена значи и може да значи јер је у питању права поезија”, рекла је Милана Бабић, а Олгица је додала: “Наша је борба кроз свако дјело, јер се најприје писац бори сам са собом, па свијетом око себе и мислимо да је сваки исјечак из наших дјела то показао и зато је овај наслов”, рекле су Олгица.

Вечерас је представљено шта све људи могу кад се сарађују .Између умјетника не треба имати сујете, већ треба промовисати заједништво.

“Највећа ресурс Републике Српске су дјеца и треба њима промовисати љубав, доброту, као и добру музику”, рекла је Бабић.

Олгица Цице има девет објављених књига и неколико значајних награда. Њена дјела су се сама пробила својим квалитетом до читалаца без ичије помоћи и била је наслоњена на саму себе.

“То ми је улило неко оправдање да пишем даље, и мој циљ вечерас је био да будем у складу са нашом темом”, рекла је Цице.

Према њеним ријечима, било јој је тешко изабрати инсерте који су читани из њенин књига, јер има доста тога што јој је блиско и драго, а то је дио и ње.

“Мирис човјека” са којом је Олгица постигла највише успјеха, “Боје и барут” књига о Надежди Петровић и “Ернестина прича” су књиге о којима се уз њену поезију највише говорило.

“У овим књигама сам нашла заједничку нит борбе, љубави, доброте, несебичности, давања, ношење са животом, са свим својим недаћама”, прича Цице.

Олгица и Милана су просвјетни радници и главни циљ им је да младим људима укажу на позитивност живота, људи, на оно што може осмислити живот и успјевају у томе.

Њих двије са собом, својим стваралаштвом, ставовима и ријечју спајају младост за коју се и ствара, а ту је и музика.

“Водиле смо рачуна о темпу, динамици, живости, о љепоти ријечи и музике, јер и ријечи које су пјеване су чиста поезија”, казала је Цице.

Лијепо је било слушати ученице Тијану Бабић, Анастасију Влатковић, Ану Драшковић, Роману Рогановић, Исидору Којовић, Миму Шекарић и Јовану Анђелић које су говориле стихове својих професора књижевности.

Бобо и Милош Слијепчевић пјевали су и пјесме “Грација”(Азра), “Тишина”(Бајага), “Срце”(ЕКВ), “Каћа”(Галија)… на одушевљење публике.

Олгица и Милана позивају све на једно дружење, кроз ријеч, музику, стварање, љепоту у Књижевном удружењу “Сусрет” који ће наставити промовисање српско–руске културне сарадње.

Аутор: Ж.К./ТребињеЛиве