ИСТОРИЈСКИ КОНЦЕРТ ШАНТИЋЕВИХ „ГУСАЛА“ У БЕОГРАДУ: Пјесма о Емини никад умријет неће!
-
У Парохијском дому Храма Светог Саве на Врачару одржан је концерт пјевачке групе КУД „Гусле“ из Мостара, након пуних 80 година и то дан након духовног и државног празника Сретења Господњег.
Претходно гостовање КУД „Гусле“ у Београду било је у Народном позоришту у Београду септембра 1937. године. Повод скупа била је смрт првог предсједника Чехословачке и великог пријатеља тадашње Краљевине Југославије Томаша Масарика. Прошли су бројни ратови, мијењали се друштвени и државни системи, тек судбина је била да наредно гостовање у српској престоници буде осам деценија касније и то дан послије празника у коме Србија слави своју државност. Замишљен као мали концерт, овај скуп се претворио у сусрет „својте“ (рекао би Ного) проткан емоцијама према Мостару и Херцеговини. Акција организовања самог догађаја трајала је тек нешто дуже од 24 часа, али слободна столица се није могла пронаћи.
У име Координациооног одбора свих херцеговачких удружења замјеник предсједника Светозар Црногорац видно задовољан због одличног одзива, поздравио је госте и „великог неимара међу Србима“, мостарског пароха Радивоја Круља.
– Вјерујем да је овај догађај само увод у нову Херцеговачку академију која ће овога пута бити посвећена Саборном Храму Свете Тројице у Мостару, а чија звона већ чујемо – рекао је Црногорац и подсјетио да наша херцеговачка епархија 2019. године слави првих 800 година постојања што ће бити лијеп повод за сусрет у порти Саборног храма у Мостару.
Гостовање КУД „Гусле“ није могло да прође без звука са струна, па је тако гусларски поздрав упутио Гачанин Срђан Авдаловић чувеном пјесмом „Куд се деде Немањића благо“. Ријеч је о врло даровитом младом гуслару, чији глас носи мушку љепоту и епску снагу.
Потом је ријеч добио херцеговачки пјесник и филозоф Божидар М. Глоговац који је за ову прилику казивао стихове своје пјесме „Рађајте Српкиње мајке“.
– Није мостарски парох Радивоје само духовни отац свих нас овдје, него и шесторо дивне дјеце – истакао је Глоговац и поручио младим Херцеговцима и Херцеговкама да заснују породицу и угледају се на оца Круља.
Своје стихове казивао је и наш познати пјесник Рајко Петров Ного, уједно и један од добитника Шантићеве награде. Он се присјетио анегдоте из времена у коме је са Матијом Бећковићем боравио у Мостару, а повод је било обнављање Шантићевих вечери поезије.
– Матији је то била прва посјета Мостару, па је пожелио слику на Старом мосту. Сликали смо се и вратили кућама. Касније сам од покојног Николе Асановића чуо да је неки новинар са оне друге стране записао „што се не нађе неких 30 Мостараца да их баце са Моста“. Препричао сам то Матији који се запитао: „Добро тебе, а што мене да бацају?“
Публика је потом могла да ужива у популарном етно звуку у извођењу Љиљане Поповић која је представила двије пјесме са албума „Жива вода“.
У име организатора госте је поздравио и колумниста и један од уредника „Слободне Херцеговине“ Горан Лучић и одржао мали историјски час.
– Није ли право мало чудо видјети Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво “Гусле“ из Мостара у окриљу Храма Светог Саве у Београду, највеће православне богомоље у Срба. Но, док још није било ни темеља, ни куполе Светосавског храма, мостарске „Гусле“ биле су у окриљу највећег православног храма у Срба. Саборна црква Свете Тројице у Мостару била је те 1873. највећа у Србству, а уз цркву Светог Спиридона у Трсту, коју да поменемо такође подигоше и великим прилогом украсише Срби Херцеговци, бијаше и најљепша. Њих двије, тршћанска и мостарска љепотица, како се говорило у метафори биле су кћери по љепоти у красоти Високих Дечана.
Лучић је подсјетио да је српско пјевачко и културно-умјетничко друштво „Гусле“ даровано да буде великим и међу највећим у Срба, јер их и засноваше велики и највећи.
– У темељ „Гусала“ те далеке 1888. своје молитве и жар вјере положили су Шантић, Дучић, Ћоровић, Шола, Митрополит херцеговачки Леонтије Радуловић… сав наш ловор и наша маслина. Има ли љепше и потпуније асоцијације на „Гусле“ од српске херцеговачке капе, коју су чланови хора „Гусала“, као и сам председник наш Алекса Шантић, носили са здравим поносом и њежном љубављу – рекао је Лучић и подсјетио на симболику капа црногорских и херцеговачких Срба.
– То је капа вјечне српске жалости за Косовом; једина у свијету која сваким својим дијелом памти и слави то велико наше жртвовање под Газиместаном. Њен црни вијенац, ткз. Облиста, корота је вјечне Србинове жалости за сломљеном славном државом и витешком младошћу што је у гроб положена. Њено небо, тзв. тепелук, носи боју живе крви од хероја и памти жртвено поље косовско. Пет златних лукова опомињу на симболичких пет вијекова ропства који својом муком позлатише наше врлине, духовне снаге и жељу за васкрсењем, а православни Крст са четири огњила слави преживјело светосавско православље и српску мисао слободе у црногорским и херцеговачким збјеговима. Треба ли помињати колико је сам Алекса Шантић памтио наше идеале, молитве стиховима писао и вјеровао у дан новог српског васкрсења, записаног на овој капи. Ако је ико убрзао ослобођење Косова и Метохије 1912., то су пред милошћу Божијом срца налик Алексином – истакао је Лучић питајући се „да не бјеше гусала да ли би Србија имала из чега васкрснути?“
Он је као успомену на овај дан поводом дана држаности Србије оцу Радивоју Круљу уручио „Карту духовне баштине Срба на Косову и Метохији“ са жељом да „Гусле“ наставе да баштине стари косовски завет из кога су и настале. Прву овакву карту Лучић је већ раније даровао Културном и народном дому „Краљ Милутин“ у Пребиловцима. Лучић је још раније најавио да ће овакве карте у наредном периоду бити поклоњене свим школама у Херцеговини.
Миливоје Мишо Рупић, је у име Удружења Требињаца „Јован Дучић“ у Београду оцу Радивоју уручио књиге Јована Дучића.
– Ријеч је о књигама које је издало наше удружење „Анексија у БиХ и српско питање“ и „Дипломатски списи“ – рекао је секретар Удружења Миливоје Мишо Рупић.
Потом се гостима обратио духовни пастир Мостара Радивоје Круљ који се захвалио херцеговачкој омладини која је за 24 сата спремила ово вече. Он је честитао празник Државности Србије, Сретења Господњег и данашњи празник Симеона Богопримца, а потом свима упутио духовну поуку.
– Христос је сусрет Бога и човјека у њему богочовјеку Исусу Христу. Зато је сусретање у Христу и са Христом израз наше вјере. Поменућу сусрет српског Симеона Стефана Немање и његовог сина Светитеља Саве на Светој гори и знамо што се тада изродило. Поменућу сусрет Јована Дучића и Алексе Шантића у Мостару, који је потом постао престоница српске културе. Поменућу као трећи сусрет наших владика Атанасија и Григорија, а из њега се обновио и Житомислић – рекао је отац Радивоје Круљ и напоменуо да су „Гусле“ основане заправо 1882. године.
-Аустроугарске власти то нису дозвољавале у том тренутку, па је званично регистровање сачекало још шест година. „Гусле“ су потом препородиле Мостар, јер су се поред тих младића окупљали моћни домаћини и трговци тога времена чија би имена могли да набрајамо до сутра. И данас кад су „Гусле“ обновљене имамо исте потребе – поручио је Круљ.
Он је подсјетио на многа велика имена које су изњедриле „Гусле“, па је тако поред у јавности и данас често помињаних Алексе Шантића и браће Владимира и Светозара Ћоровић подсјетио на Атанасија Шола, који је Сорбони завршио студије књижевности.
-Урош Круљ је први докторирао медицинске науке из Херцеговине у Бечу да би потом основао хирургију у Мостару и довео доктора Теодора Лукача 1919. године. Он је са доктором Миливојем Костићем 1920. године оперисао Алексу Шантића и тако му спасио не само живот, него и српску поезију, јер су неке од најљепших Алексиних пјесама настале након тога– рекао је отац Радивоје.
Он је поменуо и Урошевог брата Вукана који је докторирао права у Прагу, док је трећи брат Гојко остао упамћен као оснивач биолошког института у Београду. Није заборавио да помене и бројне Мостарце који су се школовали по бијелом свијету: Докиће, Илиће, Пешке, познате винаре Јелачиће…
На сцену су потом ступили садашњи чланови пјевачке групе „Гусле“: Сара Војчић, Милица Ковачић, Марија Пејичић, Ена Јелена Миловић, Ана Марић, Јелена Лиздек, Ана Круљ и Мирослав Симовић.
Ана Круљ, једно од шесторо дјеце оца Радивоја, поздравила је госте испред пјевачке групе, да би потом публика уживала слушајући пјесме о Светом Сави, Шантићеву „Емину“, пјесме са Косова…
На крају програма који је водила надахнута Милица Дука, у име организатора Горан Лучић и гуслар Срђан Авдаловић су за трајну успомену и сјећање на овај историјски дан свим члановима пјевачке групе поклонили макету Храма Светог Саве на Врачару.
НАПОМЕНА: СНИМКЕ ПЈЕСАМА СА ОВОГ КОНЦЕРТА НАРЕДНИХ ДАНА БИЋЕ ОБЈАВЉЕНИ НА ЈУТЈУБ КАНАЛУ СЛОБОДНЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ
Малом, али историјском концерту пјевачке групе КУД „Гусле“ присуствовали су бројни чланови свих херцеговачких удружења у Београду, а међу њима је са супругом била и позната глумица Светлана Бојковић (Круљска невјеста) као и глумци Милорад Капор и Небојша Миловановић који нам је рекао да нема породичну везу са Херцеговином.
-Прошле године сам први пут био у Мостару на прослави Божића. У дивном програму имао сам задатак да говорим стихове Алексе Шантића из пјесме Претпразнично вече. Остао сам након тога у контакту са оцем Радивојем, па отуда сам и вечерас овде– рекао је глумац ЈДП Небојша Миловановић.
Наредни херцеговачки скуп заказан је за 25. фебруар у центру Сава, када је на програму традиционално сијело Невесињаца, а након ове вечери за коју је најзаслужнија током вечери невидљива Јована Дука, може се наслутити да ће Херцеговачка академија посвећена Мостару веома брзо доћи на дневни ред.
Трифко Ћоровић / Слободна Херцеговина
Нигдје ни једног аутохтоног Мостарца,све Невесињци,е јбм те животе,кад је дошло до тога да Мостарци „немају“ паметног и способног,него их Невесињци по свијету представљају!!!
Bolje i kako ti kazes Nevesinjci nego niko
Draga moja ima tu pravih Mostarki ,kojim su roditelji starosjedioci,a djeca idu uMostar u skolu ,i primjer su svima,
Драга Данијела,нисам мислила буквално ,само сам примјетила да дјеца која нису ни видјела Мостар наступају у име Мостара,а надарена дјеца из Мостара сједе кући.Ако моје дијете не иде на невесињско сијело,не треба ни Невесињац да представља Мостар.Ако најбољи борци из Мостара не могу добити било какав посао само зато што су из Мостара,док свака њихова шуша ради…па још требају Невесињци да пјевају за нас или свирају…или било шта раде поред наше талентоване дјеце-то не иде.Просто не знате о чему пишем,а за шврћу-што нико-па зар нема Мостар своје представнике?Наравно да има али је проблем у организаторима који живе у Мостару без праве повезаности са наропдом.
Bravo za komentar 100% si u pravu!!!
Gdje ti zivis Mila?Zivis u Nevesinju pa ti Neevesinjci nevaljaju.Vjerovatno si prodala svoje sve sto si imala u Mostaru pa sad zivis u Nevesinju ili ko zna gdje drugo.Vrati se u Mostar pa budi Mostarka.Ako zivis u Mostaru cudi me da tvoje dijete nije u spkud gusle ili nije talentovano ili ne ide na probe.A to da najbolji borci iz Mostara ne mogu dobiti posao u Nevesinju a svaka susa iz Nevesinja moze to nije tacno.
Vucko ni u Mostaru se ne može dobiti posao od vas evo konkretno na Gazpromovoj pumpi kod avijatičarskog mosta od 6 radnika Srba svi su Nevesinjci da ti ne nabrajam druge primjere!
Па знаш шта вучко,вјероватно си ти Невесињац изгубљен у Мостару,судећи по нику баш је тако.Јесам ли продала или нисам то је моја ствар,а гдје живим такође.Међутим јако добро знам колико су Мостарци иако су дали бројне животе бранећи га дискриминисани у Невесињу.Чак су и већином бранили Невесиње јер нису имали кога да им „среди“ да леже у позадини и дебелој хладовини,а лично знам невесињце који су се хвалили кад су побвјегли са чобановог поља кад је наређено да се заузимају неки положаји.А поуздано знам да неки од учесника,такође немају везе са гуслама,по презимену и мјесту рођења немају везе са Мостаром,а ни њихови родитељи-аутохтони Невесињци.Док са Невесињским сијелом иду неки опробани ждерачи,олињали и стари,који немају шта да покажу ни у својој кући,а камо ли у бијелом свијету.Док талентована дјеца из Мостара не могу да дођу до изражаја ни у копм смислу-ако знате неко дијете коме су бар родитељи из Мо напишите…А за посао сам такође у праву,пошто у Невесињу запошљавају по принципу-ако имаш невесињско презиме-може или ако ти је стриц директор телекома-изволи или ако ти мајка ради у општини-добо дошао-без обзира на то што ниси завршио потребну школу-ко те пита…Тако мало мјесто,са толико истих презимена у појединим институцијама-то „ниђе“ нема.
Mila on je ono što bi rekli u Mostaru „gunjaš“!
Gospodjo Mila,zaista sam iznenadjen vasim komentarima i pitam se odkud tolika ogorcenost i netrepeljivost prema Nevesinju,Nevesinjcima kao i prema ovoj divnoj djeci,koja su na veoma divan i jedinstven nacin predstavila svoju Hercegovinu,pa na kraju krajeva i Mostar i Nevesinje.Sam veliki Aleksa Santic je mnogo volio i jedan i drugi grad i opjevao ih sa puno ljubavi,pa bi on sam stoga,bio veoma ponosan na ovu mladost koja stoji ispred KUD-a koji je on licno osnovao,zajedno sa velikanima Hercegovine.Vi ste ociti ozlojadjeni i pokusavate lijeciti svoje komplekse na veoma ruzan nacin.Samo se pitam zasto ste uopste dolazili u Nevesinje kad imate nesto protiv njega,zasto niste otisli u neki drugi grad…A to vezano za omalovazavanje Mostaraca u vec pomenutom gradu,to je samo vas licni stav i misljenje,koje nema nikakve veze ni smisla
Па,Марко,то што сам ја дошла није разлог да све жмурећи ћутим о неправдама којима смо били изложени у Невесињу.Ипак смо залагањем и борбом заслужили бољи третман.У Невесињу шалтеруше које не знају склопити поштену реченицу и у животу нису прочитале књиге паметују и држе предавања и вријеђају интелигенцију људи са друге стране шалтера.Лично сам доживјела бројне неправде и са пуним правом о њима говорим,па тако и о овом проблему.Ако смо дискриминисани у Невесињу,треба ли у МОстару да осјетимо опет дискриминацију.Зађите мало по долини Неретве и поразговарајте са младим људима,па ћете видјети да они тако причају и огорчени су што неке институције живе на плећима и добру добит су оствариле управо од Мостараца форсирају Источну Херцеговину.Нека се саме препознају,нећу да их именујем.Ја нисам искомплексирана јер отворено пишем о ономе што тишти људе који су из Мостара дошли у Невесиње и учествовали у одбрани истог а онда добили ногом у дупе јер им посао дали нису.Не можете ми ви писати о томе шта ја треба да мислим о нечему-ви имате своје мишљење из своје перспективе,а ја своје из своје перспективе.
Ево,марко не дају ми да ти одговорим-то не говори о мени него о „њима“
Pa opet…kakve veze imaju ova djeca sa vasim frustracijama vezanim za nevesinjske salteruse i eto po vama veliku nepravdu koju trpite u Nevesinju?Zasto ne ostavite na miru ovu mladost hercegovacku koja svugdje gdje dodje pobere pohvale i odusevljenje,samo ste se Vi nasli da ih kritikujete,i tako mislite da time dostojno predstavljate Mostar,a niste ni svjesni da ga time ponizavate.Sta uostalom Vi znate o umjetnosti ….Sta znate o prezimenima i o porijeklu prezimena?Da mozda Vi i takvi kao Vi niste ocekivali da,umjesto ove djece stojite ispred okrilja Hrama sv.Save i pjevate o Mostaru,Santicu,Srbiji,Kosovu…?Dajte molim Vas…
Па напр што ова нека дјеца из Невесиња немају везе са Мопстаром,а нека надарена дјеца из Мостара напр нису имала прилику да са МОСТАРСКИМ удружењем пропутују и покажу шта знају.О томе шта ја или ви знамо о умјетности-није тема овог чланка,али ако већ хоћете о томе можемо нема проблема,али ја мислим о овој теми шта сам написала,дакле нека од ове дјеце заузимају мјесто некој другој талентованој дјеци и тачка!!!
И још нешто,што примјетих код вас:у Мостару смо СВИ Херцеговци,а У Невесињу је у реду да се строго пази које је чије презиме.У Невесињу је у реду дијелити чак и дјецу у вртићу јер само дјеца угледних невесињаца држе разне здравице и имају главну ријеч на свечаностима-мањег мјеста ,а веће дискриминације нема!
Mila svaka ti cas sve si u pravu…
Ovi,najblaze receno,NEPRIMJERENI komentari G-dje Mile su samo jedan bezuspjesan pokusaj da umanji sjaj i ljepotu onog prelijepog koncerta,koji je Beograd cekao punih 80 god.Hercegovacka omladina je bila za divljenje,kao i entuzijazam paroha Krulja,koji ih je okupio i ozivio Pjevacko i KUD „Gusle“.Te podjele prema tome gdje je ko rodjen su u savremenom Svijetu, u 21. vijeku, apsurdne, da ne kazem glupe.To je obicni geografski pojam koji nista ne znaci.Svoj omladini su sirom vrata otvorena u KUD “ Gusle“ i oni se po svojoj volji opredjeljuju da li hoce ili nece da se uclane.Naravno,potrebno je da su talentovani,ako nemaju sluha,nije vazno gdje su rodjeni i koje prezime nose.Sto se tice,eventualnog, loseg tretmana u Nevesinju,pa sirok je Svijet,mozete naci za vasu visost adekvatnu sredinu,gdje ce da vas vole i postuju. Samo ova uska,malogradjanska shvatanja morate ostaviti,takve u kulturnom Svijetu NE PRIMAJU.
Kad ce snimak koncerta?Volio bih ga pogledati.