Један језик, четири имена
Покварио ми се стари топломер, а дошла сезона грипа, па сам купио нови, дигитални.
Немачке је производње, очигледно из партије намењене источном тржишту, пошто садржи упутства за употребу на шест језика: хрватском, словеначком, српском, пољском, чешком и словачком (тим редом). Све то на хартији штампаној с обе стране, великој као две странице НИН-а. Упутства су дугачка, свако слово је мање од милиметра, тако да ни лупа не помаже. Однео сам упутство у копирницу и замолио да ми увеличано ископирају српски и хрватски део текста.
Текстови се међусобно разликују, али очигледно само зато што су их радила два преводиоца. Српски део насловљен је „Дигитални медицински топломер“ а хрватски „Medicinski digitalni toplomjer“. У српском тексту пише „Никад не отварајте топломер осим приликом замене батерије“, а у хрватском „Ne otvarajte nikad toplomjer osim onda kada želite zamijeniti bateriju“. Све су разлике тог типа. Само три речи нашао сам у хрватском тексту које можда не би биле разумљиве српском читаоцу: српско „дисплеј“, „чеп“, „дугмаста батерија“ у хрватском гласе „zaslon“, „brtva“ односно „gumb baterija“.
Из овога се види колико је у праву др Зоран Радовановић, лекар са изванредним познавањем лингвистике, који је недавно у „Политикиној“ рубрици „Сачувајмо српски језик“ описао свој сукоб са сарајевским „Журналом за педијатрију“. Босанци су захтевали да се у раду који је доктор послао за тај часопис синтагма „земље које деле исти језик“ преиначи у „земље у којима се говори међусобно разумљивим језиком“. „Дошло је до мучног прегањања“, каже доктор, „завршеног одлуком аутора да повуче свој рад због уплитања политике у науку.“
Позивајући се на немачког слависту Бернхарда Грешела, писца књиге „Српскохрватски између лингвистике и политике“, и на осјечку лингвисткињу Сњежану Кордић, анатемисану у Хрватској због свог антинационалистичког става, доктор наглашава да „сви ми користимо исти полицентрични стандардни језик, заснован на штокавштини“. Било би добро да произвођачи топломера послушају овај савет, јер ако би слушали политичаре, следеће упутство садржало би још два језика – босански и црногорски, а слова би се смањила до невидљивости.
извор: nin.co.rs