• Полиција је покренула истрагу у Јавном предузећу Никола Тесла због сумњи у бројне малверзације претходне управе на челу са бившим директором Драганом Вучетићем. Он у Републику Српску одавно не долази, дужници га на телефон не могу добити, а однедавно је недоступан и на њемачком броју који је користио годинама.

Извор: АТВ

И прије преузимања Николе Тесле Вучетићево име у Херцеговини је свима било познато. Нажалост само по пропалим пројектима. Прије десет година дошао је из Њемачке са причом о великом бизнису и стотинама радних мјеста. Сви до једног, Херцеговци су му повјеровали и понудили све услове за покретање пољопривредних погона.

Међутим ускоро је услиједило право разочарење и први пословни неуспјех Драгана Вучетића. Посао са воћњацима јабука у Љубињу је пропао. Након тога у истој општини оснива предузеће Пелете доо, за чију изградњу од Инвестиционо развојне банке добија милиона и 300 хиљада марака. Фабрика никад није изграђена, а Вучетић се појављује у Невесињу. Подиже још један милионски кредит, овај пут код Уникредит банке, купује Пилану у стечају и запошљава 60 радника.

“Имао је доста пропуста и у производњи. Једно вријеме је био и затворио са радом и задњих година није то функционисало. Није враћао кредите. Уникредит банка је тужила господина Вучетића и добила га је на суду. Значи практично да Уникредит банка сада продаје имовину”, изјавио је Момчило Шиљеговић, начелник Општине Невесиње.

Вучетић је и у Берковићима давао велика обећања. У предизборној кампањи 2010 свечано је отворена хладњача у којој никада није залеђен килограм воћа или поврћа узгојеног у Источној Херцеговини. Није се прославио ни у Требињу гдје отвара фирму Паприка доо која рапидно пропада. Након тога иако са врло лошом репутацијом именован је за савјетника предсједника Републике, а потом га врх власти предтавља и као новог директора текстилне индустрије Никола Тесла који ће препородити Источну Херцеговину и у новим текстилним погонима запослити неколико хиљада људи.

Драган Вучетић је познат у Херцеговини само по обмањивању јавности и згртању новца. Углавном је човјек имао 13 фирми регистрованих и колико знам подобро је користио те позиције, узимао подстицаје од Владе Републике Српске односно Министарства пољопривреде за непостојеће фирме и непостојеће пројекте значи један класичан преварант.

Вучетићев сан о текстилној индустрији коштао је Владу Републике Српске 12 милиона марака. Уортачио се са Миленом Јанковић привредницом српског поријекла из Њемачке и заједно су годину дана водили Теслу. У међувремену, покренуо је и причу о електромобилу у Бањалуци, али од свега остали су бројни неплаћени рачуни и нерашчишћени односи. Вучетић је одлуком Владе са мјеста директора смијењен прије годину дана, и од тада му се губи сваки траг.