• У Великој сали СО Звездара, 2. марта 2019. године је одржана девета сједница Скупштине Удружења Огњена Марија Ливањска из Београда.

На сједници је био верификован пријем нових чланова који су Удружењу приступили након Осме Скупштине; размотрени и усвојени: Записник са Осме Скупштине, Извјештај о раду Удружења у 2018. години, као и План рада за 2019. годину.
Удружење је основано 1998. године уз благослов преосвештенства тадашњег епископа бихаћко-петровачког Хризостома, подршка црква је од великог значаја за чланове Удружења. Подршку су имали и на овој сједници јер је присуствовао парох ливљански јереј Предраг Црепуља.

Предраг Црепуља:  Трудите се да учините могуће од немогућег

– Велики значај вас који сте изван завичаја да својим земљацима који су у завичају дате моралну подршку, није им неопходно много материјалног, скромни су, али када знају да неко мисли на њих, то их чини срећним – рекао је отац Предраг Црепуља и додао да се захваљујући Ливљанима опет нешто гради, цркве се обнављају, иконе изгледају као нове.

– Владика, епископ Сергије видећи на терену колико мало људи живи, и колико се обнавља на том простору, одлучио је да прослава 800 година од када је Свети Сава издејствовао самосталност Српској православној цркви, буде управо у Ливну, иако има много других градова гдје има више Срба. Препознао је вашу жртву и труд да учините од немогућег могуће – рекао је отац Предраг Црепуља.
Предсједница Управног одбора Гордана Достанић је говорила више о раду Удружења у претходној години и о плановима за 2019. годину.

Активности и акције

Божићно и васкршње традиционално даривање дјеце и старих лица у Ливањском пољу. У то спада и симболично давање подстрека дјеци која оствaрују завидне успјехе у школи и спорту. Као и помоћ коју Удружење уручује повратницима.Прошле године је уручена помоћ породици Вулић, ове године се припремa браћи Калаба из Бастаса.

Радови на обнављању спомен капеле. Годинама је Удружење активно на том пројекту. Остало је још постављање целивне иконе, кивота са моштима мученика, витрина са предметима и фотографијама страдалих. У вези са освећењем спомен капеле чека се одлука епархије, као и одлука Светог синода у вези са канонизацијом.

Спомен гробље на Барјаку се такође уређује. Треба да се заврши списак свих страдалих и постави на споменику на унутрашњој страни према гробљу.

Обнова порушеног споменика у Чапразлијама. Црквиште и гробље у Голињеву, црква је стављена под кров, урађена је столарија, има још много посла , унутрашњи радови, фасада. Прошле године је послије 77 година одржана прва служба у Голињеву.

– Замолила бих вас јер је врло тешко доћи до потомака Голињевљана да се придруже обнови на начин на који смaтарају примјереним – рекла је предсједница Управног одбора Гордана Достанић и додала како поред Голињевљана, апелује и на Челебићане и Губеране јер се ограђује гробља и зида капела у Челебићу и ограђује гробља у Губеру да се придруже овим акцијама.

Прилагођавање парохијског дома у Врбици за коначиште, у прошлој години су завршени радови на реконструкцији крова, а прикупљају се средства за приступни пут до парохијског дома у Врбици.

Парохија Губинска је ангажована на пројекту изградње коначишта у порти Губинске цркве, али инфраструктурно је везано за Удружење Огњена Марија Ливањска. Изградњи парохијског дома у Губину и реконструкцији парохијског дома у Врбици придружују се и братска удружења Граховљана.

Удружење активно ради и на формирању архиве баштине, скенирању црквених књига, обиљежавању српских кућа цијелог Ливањског поља, и Управни одбор апелује на све да доставе фотографије и документа за архиву, ако их посједују.

Чланови Управног одбора су замолили пароха Предрага да из прве руке пренесе присутнима докле су стигли радови на цркви и парохијском дому у Ливну.

– Одрадили смо земљане радове, сада имамо пут који пролази кроз цијелу порту и повезује улице које окружују костурницу, парохијски дом и Саборну цркву Успења Богородице. Знатно је проширен простор изнад спомен костурнице који ће бити у овој години уређен као парк са спомеником наших жртава. То ће бити мјесто гдје ћемо се моћи окупљати послије богослужења да дјеца могу да се играју. Парохијски дом је добио нови приступ са улице и двије велике терасе. Парохијску библиотеку смо обогатили уз помоћ Удружења и уз помоћ Канцеларије за сарадњу с дијаспором и Србима у региона са 100 квалитетних наслова.

Појавили су се и анонимни донатори по рођењу Ливњаци, како православци тако и католици, за сада имамо око 350 или 400 књига.

Школа српског језика и књижевности показује значајне резултате захваљујући професорици Ани Кришто, где дјеца уче језик, књижевност , културу и традицију Срба.

Владимир Вујановић предсједник Управног одбора Завичајног удружења Ливљана и Граховљана из Бачког Јарка захвалио се на позиву и истакао да је прошле године остварена лијепа сарадња са београдским удружењем. Помогли су неке од споменутих пројеката.

Стеван Бањац: Бавимо се више живима

Стеван Бањац предсједник Удружења Дрварчана из Београда се осврнуо на чињеницу да се Срби Ливањког поља нажалост највише баве мртвима.
–Имам утисак да се мало бавимо живима, а ако се не будемо бавили њима неће бити Срба ни у Дрвару, ни у Грахову, о Ливну да не причамо – рекао је Стеван Бањац, а овом приликом су се Ливњаци захвалили Дрварчанима на уступању њихових просторија за састанке.

Сава Шуњка: Будимо дио историје

Сава Шуњка члан Удружења Огњена Марија Ливањска, задужен за рад подружнице из Новог Сада се јавио за ријеч.
– Ми данас, и сва друга Удружења смо нешто направили, то је историја коју ће неко читати за 50, 100 година. И остаће тај споменик, та костурница уграђена. Апелујем на све да учествујемо у тој историји коју ми тамо правимо, као што су некада наши богати трговци изградили цркву, школу и споменике – рекао је Сава и додао како требају да искористе што су се појавили људи који су то све покренули и доста се тога направило, што изазива поштовање код свих.

На самом крају сједнице смо питали предсједника Удружења Огњена Марија Ливањска Николу Петровића шта је то што ово удружење чини тако успјешним.
– Менталитет нас Ливљака је такав, ми православни Срби из тих крајева имамо културу односа међу људима и поштовање. То се пренијело и на нас потомке. Резултат свега тога је и наш управни одбор који цијело ово Удружење чини озбиљним, јер у том Управном одбору су све образовани људи са два доктора наука, магистрима економије и све што радимо, радимо у складу са законом и уз благослов Српске православне цркве што је од великог значаја за наш рад – рекао је Никола Петровић.

Сједницу је водила Дијана Ковачић док је записничар био Милош Дамјановић.

Поред јереја Предрага Црепуље сједници су присуствовали и отац Савко Плавшић, парох цркве Светих апостола Петра и Павла из Грахова, и бечменски парох отац Немања Бошковић, поријеклом из Ливна.

ИЗВОР: СРПСКО КОЛО
Драгана Бокун
ФОТО: Миле Шапић