Професионалним, стручним, посвећеним и непрекидним радом, професор Раде Лаловић је 50 година стварао, писао и говорио у настави и књижевности. Његових 25 књига и преко 200 стручних радова говоре о стрпљивом и преданом професору. Књижевно вече посвећено овом јубилеју одржано је синоћ у Центру за културу и информисање у Фочи.
За посебни допринос развоју образовног система у Републици Српској и развоју Републичког педагошког завода Лаловић је добио Златну плакету поводом тридесетогодишњице рада Завода. Добитник је и Повеље за његовање културе сјећања на српска страдања у 20. вијеку коју му је додијелио књижевни клуб „Луча“.
Добитник је и низ других захвалница и признања за помоћ у раду образовних и културних институција.
О књижевном дјелу и научним радовима Рада Лаловића говорили су професори српског језика и књижевности Радисав Машић, Душко Крсмановић и Владимир Пантовић.
Предсједник СПКД „Просвјета“ Фоча, Радисав Машић је рекао да је Лаловић, прије свега као педагошки савјетник, покушао да наставницима и професорима представи оно што је најбоље у нашој књижевности, али и да укаже на пропусте који се дешавају у школским уџбеницима.
„Оно што је желио јесте да скрене пажњу на оне теме које би морале бити незаобилазне у уџбеницима, и што је посебан квалитет, представио је методологију на који начин ту тему обрадити. Једна од тих тема свакако је култура сјећања, која је у његовом раду дошла у посљедњим годинама као неко зрело сазнање, о чему је написао неколико књига и сабрао најбоље стихове који су исписани на ту тему. О томе никада није на овај начин проговорено“, рекао је Машић.
„Лаловићеве књиге о идентитету и култури сјећања су резултат дугогодишњег истраживања, приређивачки рад на антологији поезије о српским стратиштима и анализи те поезије су свакако важне за просвјетне раднике и ученике. Вјерујем да ће та дјела подстакнути многе да проникну у ту тематику и да се посвете њеном изучавању“, рекао је Владимир Пантовић.
Раде Лаловић каже да је 50 година стваралаштва прошло веома брзо.
„Од дјечачких и младалачких пјесама до изградње националног и породичног идентитета и његовања културе сјећања, брзо су прошле те године у стваралаштву. У овом тренутку могу само поручити родитељима, дједовима и бакама да својој дјеци и унуцима причају ко су, шта су и одакле су. Нека чувају старе фотографије, успомене на народне обичаје, нека чувају сјећање на све оне који су изгубили живот за њихову слободу и срећно дјетињство. Ми смо ту да пишемо и указујемо којим путем ваља ићи да би се сачувао идентитет, да би се спасили овога хаоса и ослободили „пројекта“ који креира глобализација и који уништава породицу“, поручио је Лаловић.
Организатор књижевне вечери био је Општински одбор СПКД „Просвјета“ Фоча.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
