• Ове 2023. године обележава се 100 година кошарке у Србији.

У школи краља Петра приређена је прослава и отворена изложба у улазном холу школе. На првом паноу представљене су слике играња кошарке из 1924. и то углавном из Новог Сада. Затим на наредном паноу се прелази на време после Другог светског рата и  настављају даље слике из послератног развоја  кошарке. На новој изложби о историји кошарке на Тгу Републике 24.8.2023. изложен је један пано са почецима кошарке у Југославији. Сви остали су о послератном развоју кошарке. Пано је подељен на почетак кошарке где су дате слике сокола, и други део о кошарци за време окупације. Приказана је слика такмичења у Борову 1940. без напомене да су је организовали соколи. То је први пут да је представљена игра кошарке за време окупације. У  међувремену од скоро 20 међуратних  година кошарку је развијао Савез Сокола.  Соколи су радили  на  у увођењу нових спортова у Југославији. Уводили су нове спортове као што је било смучање, хазена, одбојка, кошарка … .  Док се хазена (рукомет) омасовила пре Другог светског рата и играле су је девојке у многим клубовима, дотле се кошарка у међуратном периоду мало играла.

  Представник Лиге Црвеног крста, Вилијам Вајланд, посетио је Београд 1922. и одржао предавање о кошарци. Упознао је чланове сокола и омладину са новом игром. Предавање о кошарци одржано је у основној школи краља Петра I поред Саборне цркве у Београду. Нову игру прихватила су соколска друштва, омладина и наставници гимнастике. Ученици Друге мушке гимназије Светислав Вуловић и Света Ранчић превели су правила нове игре и објавили у  „Спортској библиотеци” 1924. (1) Према закључку техничког одбора Соколске жупе Загреб одређена је облигатно Хазена за женски нараштај, а кошарка за мушки нараштај. Утакмице из тих игара биле су прво у друштвима, а најбољи играчи и играчице су били као репрезентација друштва, која ће водити утакмицу са репрезентацијом другог друштва. За највише постигнутих бодова у једној и другој утакмици друштво је требало да добије награду, која је остајала у поседу друштва до наредне борбе. (2)

У дворишту основне школе  „Вожд Карађорђе” у соколани Београд X Вождовац код Аутокоманде постављени су кошеви  по упутству наставника гимнастике и начелника Соколског друштва Зденка Павића. Кошарка се играла и на теренима Соколског друштва Земун-Матица. Референт за кошарку у Земуну био је Бора Јовановић, али је отишао у Варшаву на студије физичке културе. Поводом припрема за Олимпијаду у Хелсинкију 1940.  Зденко Павић је објавио правила кошарке 1939.(3)   На V покрајинском слету у Скопљу 1937. одржана је утакмица екипа Загреба и Београда у кошарци под вођством Зденка Павића, члана савезног техничког одбора.   Екипа жупе Београд освојила је прво место. (4 )

Докле су стигли у свом раду  на ширењу кошарке београдски соколи имали су прилике да виде приликом посете Централног института за физичко васпитање из Варшаве Југославији 1937.  Министарство физичког васпитања народа из Београда позвало је питомце института да приликом посете Југославији одрже неколико приредби, у којим су приказане игре одбојка, кошарка, рукомет и хазена као и методе учења бокса.  (5)

Група од 65 студената  института стигла је  16 августа 1937. у Београд из Софије. На железничкој станици у Београду су били срдачно дочекани од публике и војне музике. У име министарства физичког васпитања народа госте је поздравио начелник Вук-Арачић. На летњем вежбалишту Соколског друштва Београд II, на Калемегдану, питомци завода приредили су јавни час. Присуствовали су : у име министарства физичког васпитања народа начелник Вук-Арачић, у име министарства војске и морнарице генерал Ђукић, који је заступао и Олимпијски одбор, представници Савеза Сокола Ђура Паунковић, Миливоје Смиљанић и савезни начелник др. Пихлер као многи чланови савезне управе и М. Нешић у име Пољско-југословенске лиге, … . Вежбалиште је било испуњено публиком из соколских и спортских кругова. Пољски студенти су наступали на челу са инстуктором Клуком. Директор школе пуковник Гиљевић је уз пригодан говор предао као успомену барјачић у пољским народним бојама заступнику министарства физичког васпитања народа. Кад је војна музика одсвирала пољску и југословенску химну, наступило је 14 Пољака, који су извели вежбе са  кратком вијачом, са малом лоптицом и са дашчицом у облику диска. Вежбе су показане као пример, како се може без нарочитих справа применити телесно васпитање код деце до 12 годне. Потом је била утакмица у одбојци и кошарци између тима пољских студената и  тима састављеног од чланова београдских соколских друштава. У чланку у листу „Соколски гласник” о резултатима утакмица истакнуто је : „Резултат у одбојци, која се у нашим друштвима већ интензивно гаји, показао је извесну премоћ наших Сокола. Нажалост, не можемо исто казати и о кошарци, која се тек у последње време уводи код неких београдских сок. друштава, а у којој су се Пољаци показали изврсни, као стари прворазредни рутинери.” Пољски студенти су 17 августа 1937. разгледали Београд, а у београдској општини приређен им је свечани пријем. Министарство физичког васпитања народа приредило је у част Пољака увече банкет у Гардијском дому. (6)

Савезни стручни одбор је заједно са стручним одбором жупе Београд и начелницама београдских друштава одржао течај за кошарку. (7)

На седници Стручног Одбора Савеза Сокола, одржаној 17 новембра 1939. закључено је  да Савез Сокола оснује Савез за “Кошарку” и “Одбојку”. Ступили  су у везу са надлежнима по том питању. (8)

 Кошарка се играла на теренима Соколског друштва Београд-Матица у Београду, … . Савез Сокола Краљевине Југославије је био члан Интернационалне федерације аматера за кошарку. Као такмичарска дисциплина кошарка је играна на соколским слетовима. И то на Свесоколском слету у Прагу 1938. и на слету бугарских Јунака у Софији 1939. Прва званична утакмица у кошарци одиграна је у Борову 1940. између репрезентација Београда и Загреба у свим категоријама. У утакмици између женских екипа Београда и Загреба судија је била Вера Павић. (9)

У Борову су се 29. септембра 1940. одржане Савезне утакмице у кошарци. Било је велико интересовање, па су биле пријављене врсте из жупа Београд, Карловац, Осијек, Петровград, Сушак и Загреб. Од 1935. првак је било Соколско друштво Загреб II, које заступало Савез Сокола на X свесоколском слету у Прагу 1938.  Озбиљни кандидати за првака били су Сушак, Београд и Загреб. Начелништо ССКЈ држало је течај за кошарку и и одбојку, на које су жупе могле послати по два члана или чланице. Били су одржани испити за савезне судије у кошарци и одбојци. Организацију такмичење спроводило је Начелништво савеза Сокола уз помоћ соколског друштва Борово. (10)

У Борову су одржане прве утакмице за првенство Савеза Сокола у кошарци. Тиме је соколство поново доказало своје разумевање за нове тековине телесног вежбања, увођењем кошарке у свој  телесно васпитни програм. На почасној трибини били су заменик старешине  др. Владимир Белајчић, начелник Иван Ковач, заменица начелнице Милица Шепа, заменик начелника Бранко Полић, старешина друштва Борово Томо Максимовић са члановима управе. Приредба је почела поздравом и дизањем заставе и свирањем химне. Почасну чету код заставе дало је друштво Борово. У име Савеза Сокола такмичаре је поздравио др. Белајчић. Истакао је значај борбености и витештва код соколских утакмица, у вези са народнодбрамбеним радом, који је тада био најважнији. Учествовало је 170 сокола и соколица. Наступиле су жупе Београд, Карловац, Осијек, Петровград, Сарајево, Сушак и Загреб. Судиле су савезне судије, Зденко Павић, инг. Божо Стефанини, Јосип Рапајић, Јосип Бингула и Селимир Радовановић. Такмичење је организовало Начелништво Савеза СКЈ, уз помоћ соколског друштва Борово. На завршетку је спуштена застава уз певање соколске химне „Ој Словени”. Томо Максимовић поклонио је победничкој врсти чланова прелазни пехар. Белајчић је истакао успех приредбе, а нарочито је похвалио сестре и браћу из Загреба. У име победника захвалио се др. Станко Тончић, начелник жупе и соколског друштва Загреб II. У свом говору истакао је : „Ова победа, коју су у братској борби извојевали загребачки соколи, испуњава ме поносом, не због саме победе, него због тога што знам, да је данас потребно да се нагласи, да соколство града Загреба живи, ради и напредује, унаточ свих сметња које му се стављају на пут. И не само да живи, него и предњачи на пољу телесног васпитања. Као што смо се данас борили овде против кише и олује и тамо се боримо  против олуја, које на главе нас Сокола руше они, који данас ведре и облаче у бановини Хрватској. И као што смо овде извојевали победу, тако ћемо је извојевати и у борби за светле идеале соколства. Неће нас у том спречити ни затвори, ни нападаји из мрака, ни злопораба власти,  јер знамо да је Југославија, једна, јединствена, снажна и јака постулат нашег доба, захтев наше историје и потреба наше будућности. И да је соклство њезин необориви ослонац. Соколи града Загреба и загребачке жупе стајаће увек с Вама на сваком соколском послу, раме уз раме, ма и уз цену највећих напора.  Сломити могу тело, али духа уништити не могу!”. Говор др. Тончића био је прекидан бурним одобравањем и сви су били ганути одлучности загребачких сокола. У Борову је 28 септембра 1940. одржан савезни течај за кошарку и одбојку. На течају који је водио Зденко Павић, прочелник за такмичарске игре при начелништву Савеза Сокола, уз помоћ савезних предњака, Рафаела Бана и Маријана Маржана, било је 33 течајаца из разних жупа. Одржани су испити за савезне судије  кошарке 30 септембра 1940. (11)

На утакмицама у Борову жупу Београд представљале су врсте : чланови, чланице, мушки и женски нараштај из друштва Београд Матица. Начелница Славка Вучковић присуствовала је као представница жупе Београд. О такмичарима се бринуо Маријан Маржан, који је све врсте и увежбавао. У чланку „Утакмице у кошарци за првенство савеза СКЈ.” у гласнику жупе Београд „Око Соколово” истакнуто је да су резултати утакмица доказали да је кошарка много напредовала у редовима сокола.  Истакнуто је  у  чланку : „Већ ове прве утакмице су показале, да је кошарка игра, која ће освојити све соколске вежбаонице. Доказало се, да кошарка одговара соколима, јер испољује све врлине и способности како појединаца, тако и целе врсте.  Соколство је поново доказало своју спремност и разумевање за нове тековине.” (12)

   Кошарка се играла у Београду у соколским јединицама од 1933-34. али није привукла такву пажњу гледалаца  као сусрет између Соколског друштва Загреб II и екипе Школе за телесно васпитање Министарства физичког васпитања народа. Публика је навијала за Београђане. Загребачки соколи победили су школу са резултатом 46-19. Екипа загребачких сокола била је : Неферовић, Тончић, Амес, Биртић, Тешин, Милојковић, Жутић, Смолић и Пучко.  У екипи студената Школе били су : Кобали, Цизељ, Клојчник, Шупут, Васиљев, Кокот, Стојковић, Бергант и Данчевић. Утакмици су присуствовали представници Савеза Сокола, са начелником Ковачем, као и бројни соколи и омладина. Судио је Маријан Маржан. (13)

Између студената Високе школе за телесно васпитање и сокола из друштва Београд-Матица игране су утакмице у кошарци. На јавном часу Соколског друштва Београд-Матица одржаном на летњем вежбалишту у Делиградској улици 1 јуна 1940, одржана је кошаркашка утакмица између одељења Школе за телесно васпитање Министарства физичког васпитања народа и одељења сокола. (14)

 Утакмица је одржана 17 новембра 1940. са резултатом 35:32 за студенте. Игру је пратило 200 гледалаца. Деца и млађи нараштај су одушевљено бодрили соколе који су поред своје спреме и борбености изгубили. (15)

Утакмице су одржане 8 децембра 1940. Предигру су играле студенткиње из школе и нараштајке Соколског друштва Београд-Матице. Бројна публика је са интересовањем пратила прву јавну женску кошаркашку утакмицу у Београду. Главна утакмица била је између студената Школе телесног васпитања и чланова Соколског друштва Београд-Матица. У екипи „Матице” били су Маржан, Стојковић, Стефановић, Качер, В. Тричковић, М. Тричковић, Мишељић, Дебеља, Аксентијевић и Николић. У екипи студената ШТВ били су Влаховић, Клојчник, Васиљев, Данчевић, Кокот, Бергант и Лахман. Судио је савезни судија Милан Кобалија. „Матица” је позвала у Београд соколе из Петровграда (данас Зрењанин)  ради утакмице 15 децембра 1940. у Соколском дому у Делиградској улици. Соколско друштво Петровград-Матица  имало је добру екипу кошаркаша. (16)

Студенти  Школе  за телесно васпитање Министарства физичког васпитања народа из Београда гостовали су 10 новембра 1940. у Загребу код првака савеза и Југославије, Соколског друштва Загреб II. Утакмица у кошарци одиграна је летњем вежбалишту Соколског друштва Загреб II. Пред око 500 гледалаца одиграле су као предигру чланице и нараштајке Соколског друштва Загреб II пријатељску утакмицу. После те утакмице наступили су гости из Београда, а за њима домаћи. Госте из Београда поздравио је начелник  Соколског друштва Загреб II, Станко Тончић, који је у свом говору изразио радост, да може у Загребу као први поздравити студенте ШТВ из Београда. Утакмици је присуствовао старешина жупе и друштва Отон Гавранчић, са члановима жупе и друштава. Судио је савезни судија Марјан Маржан. Победило је Соколско друштво Загреб II са  42 : 21. После утакмице приређено је друштвено посело. (17)

У Борову је 2 фебруара 1941. одржана кошаркашка утакмица између чланских врста Осијек-Матице и Борова. Била је то прва утакмица између друштава у Соколској жупи Осијек. Победила је врста Борова. За  Осијек-Матицу играли су : Илаковац, Мацакања, Вељин, Чодановић и Ружичић. За Борово : Ристић, Стоиљковић, Самарџија, Стојановић, Милосављевић, Богданов и Мајетић. Утакмицу су судили Јовица Брандајс и Перо Вукичевић.(18)

Поводом одласка Маријана Маржана из Београда лист  „Соколски гласник” истакао је да је Маржан био водитељ канцеларије Начелништва Савеза Сокола, предњак Соколског друштва Београд-Матица и пропагатор кошарке, “којој је био прави пионир не само у Београду, већ и читавом Савезу.” Истакао се као водник и судија за кошарку, и као играч. Маржану је Соколско друштво Београд-Матица приредило опроштајно вече.(19)

Бора Јовановић био је референт за кошарку у Земуну. Био је у Варшави на студијама физичке културе. Касније је био један од пионира кошарке, судија и професор на  Високој школи за физичку културу  у Београду.  (20)

Соколи су у међуратном периоду настојали да у уведу нове спортове одбојку, хазену, кошарку, смучање, клизање, … .  Али, док се хазена (рукомет) омасовила пре Другог светског рата и играле су је девојке у многим тадашњим клубовима, дотле се кошарка у међуратном периоду споро ширила. У Савезу Сокола предњачила је Соколска жупа Загреб. Прву међународну утакмицу београдски соколи одиграли су приликом посете Централног института за физичко васпитање из Варшаве Југославији 1937. на летњем вежбалишту Соколског друштва Београд II, на Калемегдану. У Борову су се 29. септембра 1940. одржане Савезне утакмице у кошарци. Представник победника Соколског друштва Загреб II истакао је соколство Загреба живи и напредује упркос свих сметњи у Бановини Хрватској. Између студената  школе за телесно васпитање и сокола из друштва Београд-Матица игране су утакмице у кошарци. После Априлског рата 1941. Савез Сокола био је забрањен. У Београду у Другом светском рату избегли соколи наставили су да играју кошарку на темељима које је поставио Савез Сокола.

Кошаркашки савез Србије организовао је на Тргу Републике у Београду изложбу  „Путеви наше Кошарке” у којој је само први пано посвећен почецима кошарке у Србији у организацији Савеза Сокола. Дате су слике мушке и женске кошаркашке екипе Соколског друштва Београд Матица. Па слика соколске кошаркашке екипе на X свесоколском слету у Прагу 1938. Затим слика утакмица за првенство Савеза Сокола у кошарци у Борову 1940. Да би се приказала веза између предратних и послетатних кошаркаша и кошаркашица дата је слика соколске чланске карте Софије Младеновић, репрезентативке у кошарци и дугогодишњег секретара Кошаркашког савеза Југославије.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :

1. Душан Цветковић, „Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007,  стр. 66-70;

2. „Жупски гласник”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јуни 1925, бр. 6, стр. 117;

3. Душан Цветковић, „Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007,  стр. 66-70;

4. Б.С. „Видовданским слетом у Скопљу југословенско Соколство достојно је прославило 25-годишњицу ослобођења наших јужних крајева”, „Соколски Гласник”, Београд, 3 јули 1937, бр. 21, стр. 3, 7;

5. „Висока школа за телесно васпитање у Варшави”, „Соколски гласник”, Београд, 24 јули 1937, бр. 23, стр. 7;

6. „Студенти Централног института за физичко васпитање у Варшави на екскурзији у Југославији”, „Соколски гласник”, Београд, 21 августа 1937, бр. 25, стр. 8;

7. „Извештај о раду управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1938, поднет IX редовној главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије 23 априла 1939”, стр. 58, 62, 89;

8. Б.Ј, „Из Начелништва Савеза”, „Соколски гласник”, Београд, 7 децембар 1939, бр. 49, стр. 4;

9. Душан Цветковић, „Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007,  стр. 66-70;

10. Маријан Маржан, „Кошарка у Борову”, „Соколски Гласник”, Београд, 27 септембар 1940, бр. 39, стр. 5;

11. Маријан Маржан, „Утакмице у кошарци за првенство Савеза СКЈ. у Борову”, „Соколски гласник“, Београд, 4 октобар 1940, бр. 40, стр. 4;

12. Начелница С.Вучковић, Начелник Максимовић Богдан, „Утакмице у кошарци за првенство савеза СКЈ.” ,„Око Соколово”, Београд, 1 децембар 1940, бр. 9 и 10, стр. 168;

13. И.С, „Загребачки соколи победили су у кошарци Школу физичког васпитања”, „Соколски гласник”, Београд, 10 мај 1940, бр. 19, стр. 4;

14. И. Седлачек, „Одличан јавни час Соколског друштва Београд-Матица”, „Соколски гласник”, Београд, 7 јуни 1940,  бр. 23, стр. 2;

15. „Соколске вести”, „Око Соколово”, Београд, 1 децембар 1940, бр. 9 и 10, стр. 176;

16. Маријан Маржан, „Утакмица у кошарци у Београду”, „Соколски гласник”, Београд,  децембар 1940, бр. 50, стр. 4;

17. Маријан Маржан, „Кошарка у Загребу”, „Соколски гласник”, Београд, 15 новембар 1940,  бр. 46, стр. 2; 23, стр. 2;

18. „Соколске приредбе у Борову”, „Соколски гласник”, Београд, 7 фебруар 1941, бр. 6, стр. 5;

19. „Одлазак брата М. Маржана из Београда”,  „Соколски гласник”, Београд, 7 фебруар 1941, бр. 6, стр. 5;

20. Душан Цветковић, „Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007, стр. 70;