• О НАМА
  • МАРКЕТИНГ
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА СТАРОГ САЈТА
  • УСЛОВИ КОРИШЋЕЊА
facebook
twitter
youtube
google_plus
email
  • АКТУЕЛНО
  • УДРУЖЕЊА
    • КЛУБ ГАЧАНА
    • УДРУЖЕЊЕ ТРЕБИЊАЦА
    • „ХЕРЦЕГОВИНА” ЗРЕЊАНИН
    • Билећани
  • ДОГАЂАЈИ
    • КАЛЕНДАР
  • ЛИЧНОСТИ
  • МАГАЗИН
    • СЦЕНА
    • РИЗНИЦА
    • ЖИВОТ ПЛУС
    • СХ ФОТО
  • СПОРТ
  • АКЦИЈЕ
    • ПОДИГНИМО ПРЕБИЛОВЦЕ
  • КОЛУМНЕ
    • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
    • ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА
    • ОНИМА ШТО ПЛАЧУ
    • ХЕРЦЕГОВАЦ У БЕОГРАДУ
  • СХ ФОТО
  • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
НАСЛОВИ
Ко нам је поделио Крајину? (Књижевност Милоша Кордића, из једног угла)
Годину дана без Гордане Јанићијевић — да истина не умукне
КРВ ПРОЛИСМО, БЛАГО ПОТРОШИСМО… (12) – Устанак
Велики црквени сабор у Запланику – вјера, заједништво и обновљена нада
ОДРЖАН 37. ПЕТРОВДАНСКИ МАРАТОН У ГАЈДОБРИ: Ванвременски подвиг Јова Радоша
СРПСКИ СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА
ИСТОРИЧАР ПРЕДРАГ ЛОЗО: 11 ЦРТИЦА О НЕВЕСИЊСКОЈ ПУШЦИ
Одржана трибина „Сребреница против геноцида – три деценије манипулације“
Никола Тесла: Тајни уговор са СССР-ом и загонетка мита о „сиромаштву“
У НЕВЕСИЊУ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „ОД НЕВЕСИЊСКЕ ПУШКЕ ДО СОЛУНСКОГ ФРОНТА“

ВЕЗ: Суптилна женска вјештина која у основу платна уткива душу цијелог народа

Posted On 10. 02. 2017.
By : Слободна Херцеговина
Comments: 2

Кићено небо звијездама,
ко бијело платно шарама.
Данице неме звијездама,
везиље нема шарама.

 

Колумниста и уредник Слободне Херцеговине Горан Лучић испод платна са мотивима српског косовског веза.

И заиста вез је и настао из дубоке људске жеље да сагледа и ухвати небо у своје бијело платно. Гледајући у ноћни свод очи су се губиле у јатима звијезда и падале са падалицама у ноћ, но нису могле заборавити сву ту красоту и савршену несагледивост над собом. А сваки народ то је небо „спустио“ на себи могућ и својствен начин. Каква му је била душа, такво му је постајало и небо.  На везу што је као украс носио, то се видјело.

Српски народ ако би се мјерио са другим у љепоти свога умјетничког насљеђа не би се засигурно постидио њега; можда би и предњачио над богатим и силним у љепоти, дару и умијећу.

Редизајнирани вез из сјеверне Далмације (Врлика) – до прогона Срба из Крајине 1995. скоро већински насељену Србима. Историја Сињске крајине је неодвојиво везана за Србе. Оно што је оставило на мене посебан утисак је овај вез из Врлике у који је уткан српски народни грб – Крст са четири огњила. Лако га је уочити у латицама цвјетова

Но цијени ли данас ико у држави (државама) Срба нематеријалну културну баштину – посебно вез?!

Вез је суптилна женска вјештина која у основу платна уткива душу цијелог тог народа, његову мистику и митологију, народни еп и космогонију и на крају у збиру свега – духовност народа као његов генетски код, задату судбину и у њој поклоњену шансу!
Погледајте народне ношње и вез на њему када упознајете неку заједницу, нову земљу, и одмах ћете сазнати какав је то народ.
Да ли је то неки духовно неузрастао – у материјалном и практичном задовољен или софистицирано узњегован род!

Редизајнирани српски косовски вез

Хрватска је почетком 2017. године кренула са организацијом бројних програма који су уклопљени у оквир Европске године културне баштине. Европска унија означила је 2018. као годину заштите, истраживања и развоја традиционалних вјештина. Циљ је нагласити важност народног предања кроз духовну и нематеријалну баштину и подстаћи размишљање о њеној одрживости и смислу у савременим односима.
Тим поводом друштво „Баштина“ из Дубровника приредило је изложбу везених радова своје почасне чланице г-ђе Катарине Дујаковић, истакнуте умјетнице и власнице богате збирке везенине са традиционалним дубровачким мотивима, али и насљеђем других народа, прије свега српског.

Боравећи у јануару у Дубровнику имао сам врло корисну прилику да посјетим ову значајну изложбу у галеријском простору „Лазарети“, упознам унуку г-ђе Катарине и најљубазније добијем прилику да фотографишем узорке њених радова и понешто сазнам о породичној традицији веза ове дубровачке породице.

Госпођа Катарина Дујаковић, рођена је од оца Витомира и мајке Марије Перишић из Конавала 1933.г. Њена мајка била је врсна везиља и блиска пријатељица са најпознатијом дубровачком везиљом и великом народном учитељицом на пољу етнографије и народне умјетничке радиности г-ђом Јелком Миш.
Заправо и све је кренуло од г-ђе Јелке, која је као студенткиња Учитељске школе у Дубровнику, кроз предмет Домаћинство завољела вез и започела га учити. Ту љубав касније је усавршила до умјетности и крунисала је оснивањем Основне школе за ручне радове у Цавтату. Јелка Миш је заправо велика задужбинарка Дубровника која је цијели живот посветила истраживању веза и његове симболике, учила разне технике његове израде, путовала земљама бивше државе, посебно српским, сакупљала узорке и мустре, откупљивала оригиналне народне ношње у Херцеговини, Косову и Метохији и Македонији, учила и преносила знање везиљама, а онда све то оживљавала у дубровачком изразу.
Без сумње једна велика и народно заслужна личност.

Редизајнирани конављански „Мрки вез“ – столњак 64×64 цм

Ту су коријени из којих је изникла и г-ђа Катарина Дујаковић, која је као дијете похађала часове веза код своје мајке и код Јелке Миш. Учећи од најбољих дјевојчицу је потпуно опчинио вез; кренула је њиховим стопама.
Но млада Катарина се и озбиљно образовала поред што је учила рукотворине. Завршила је гимназију у Дубровнику, а потом и Поморско-економски техникум као једна од врло ријетких жена. Била је даровита за математику и геометрију па је и факултет успјешно дипломирала, а то знање је своју основу и примјену имало и у везу!
Суштина је да нема добре везиље ако она нема дара за математику и геометрију!

Редизајнирани вез из Херцеговине – столњак 80×76 цм

„Скинути“ мустру (схему) и ускладити мноштво елемената и убода игле, а онда и све то естетски увезати да исијава хармонијом и живим билом – равно је умијећу што наличи „архитекти васељене“.
Умјетничка радиност Катаринине мајке Марије препозната је као врло вриједна, па су примале наруџбе од амбасада и града Дубровника за његове уважене госте. Како је г-ђа Катарина запамтила за један везени тепих могле су купити ауто Заставу 750, популарног Фића.

Редизајнирани конављански „Мрки вез“ – столњак 64×64 цм

Њихова везенина стигла је у дар и краљевским породицама и предсједницима свијета.
Иначе, остало је забиљежено да је један везени столњак г-ђе Јелке Миш уручен на дар данској краљици, а други америчком предсједнику Вудру Вилсону.

И на крају да и то поменем, а важно је, сву своју збирку етнографког насљеђа Балкана од 2500 предмета и преко 1000 узорака веза са народних ношњи Јелка Миш је завјештала граду Дубровнику, а од њеног легата заснован је Етнографски музеј.
Не заборавимо, у тој збирци велики је дио српског духовног и етнографског блага!

Женска торбица ( на дубровачком „бурсин“ – од латинског бурса-врећица), са узорком српског косовског веза, 26×28 цм.

На нама је да кроз научне установе истражимо српско културно насљеђе веза и да српске мотиве заштитимо као народно благо, да нам се не би поновило ( а врло је извјесно да хоће!) искуство отуђене Личке капе ( српске народне капе сјеверне Далмације и Лике настале из црногорске и херцеговачке – из капе вјечне жалости за Косовом) и ганге ( народно мушко вишегласно пјевање српског народа Херцеговине и Имотске крајине) које је Хрватска заштитила као своју културну баштину!

Редизајнирани конављански вез „Кадифача“ ( од кадифа)

Г-ђа Катарина Дујаковић, чију сам изложбу и посјетио још увијек ради и у одличној је креативној и виталној форми.
Како сама поручује спремна је да свакој младој жени и дјевојци пренесе и поклони своја знања и вјештине. Но мало се њих и заинтересује за то племенито умијеће, а како ми рече њена унука у томе скоро па нико и није истрајао.

Редизајнирани конављански „Мрки вез“. Мрки вез је добио име по црној свили којом се везу основни троуглови и ромбови. То је прва боја којом започиње овај вез.

Јер није заиста лако небески свод ухватити иглом, нити звијезде задржати на нитима од лана. То могу само они чија је љубав ка небеским јатима већа од трудова овога свијета.

ГОРАН ЛУЧИЋ / СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА



Погледајте сличне вести:



  • novci
    Откривена још 4 Билећанина који су на основу лажне документације добили инвалидске пензије
  • 04
    ВОЈВОДА ЛУКА ВУКАЛОВИЋ И ХЕРЦЕГОВАЧКИ УСТАНЦИ: Херцеговина се никад није борила за себе, него за слободу цијелог…
  • Zenska zadruga
    Народна женска задруга Дубровник
  • владика григорије
    РЕАГОВАЊЕ ВЛАДИКЕ ГРИГОРИЈА: Желим пуне цркве здравог народа, а не пуне и оронуле болнице народа који се бори за живот
  • bl
    БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА: БАЊА за душу, ЛУКА за тијело!
  • 71
    ИЗЛОЖБА У НЕВЕСИЊУ: Тањине и Сњежанине слике отварају душу
  • 20220414003305_406821
    ВЕСНА КАПОР ЗА ГЛАС СРПСКЕ: Ово је вријеме борбе за човјекову душу
  • 22555764_10211344119092889_1351576278708777163_o
    САЈАМ КЊИГА БЕОГРАД, 24. ОКТОБАР 2017. ГОДИНЕ: Промоција књиге "Душу нису убили"
  • 40183361_1458884127547413_2802729081357991936_n (1)
    ДАНИ РС У СРБИЈИ: У Суботици и Београду промоција пројекта "Душу нису убили"
  • божо
    ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ БОЖИДАРА М. ГЛОГОВЦА: "Пасош за небо" као најбољи мелем за херцеговачку душу (ВИДЕО)
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору
  • google-share
Previous Story

ВУК ЈЕРЕМИЋ НА СИМПОСИОНУ: ЕУ не треба поистовјећивати са европским идентитетом!

Next Story

Општина Невесиње покренуће процес брендирања кромпира

2 Comments

  1. Душанка Корица 26. фебруар 2017. at 13:07 Reply

    Хвала господине Лучићу на овом лепомчланку о везу. Српски народни вез је ремек дело женске руке. Шаре које је та женска рука, иглом и концем извезла, јединствене су по својој лепоти – колористици. Оне су огледало народне душе и непосредни израз наше народне уметности, али нажалост која пада у заборав. Ретко се данас могу срести жене као што је госпођа Катарина Дујаковић.
    Ја сам пензионерка, родом из Републике Ѕрпске, а живим у Новом Саду. Везем стари српски вез из свих крајева где су живели Срби. Била би пресретна кад би могла да упознам госпођу Катарину Дујаковић, али……
    Ви сте млад човек па покушајте подсетити неке наше институције да је крајње време да нешто предузму и отргну од заборава и заштите то културно благо које припада Србим.
    Срећно!

  2. Весна 3. мај 2019. at 15:47 Reply

    Одличан чланак! Хвали вам дугме за дељење на Пинтересту

Оставите коментар Одустани од одговора

banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner

RECENT

POPULAR

COMMENTS

Ко нам је поделио Крајину? (Књижевност Милоша Кордића, из једног угла)

Posted On 14. 07. 2025.

Годину дана без Гордане Јанићијевић — да истина не умукне

Posted On 14. 07. 2025.

КРВ ПРОЛИСМО, БЛАГО ПОТРОШИСМО… (12) – Устанак

Posted On 13. 07. 2025.

Списак презимена покатоличених српских породица у Херцеговини

Posted On 06. 11. 2018.

ИСТОРИЈА О КОЈОЈ СЕ ЋУТАЛО: Друго лице "народних хероја"

Posted On 25. 10. 2016.

Кикс бенд - најпопуларнији бенд у Херцеговини (ВИДЕО)

Posted On 23. 11. 2015.

[…] на овом простору. Текс...

Posted On 14. 07. 2025.

[…] КРВ ПРО...

Posted On 13. 07. 2025.

[…] КРВ ПРО...

Posted On 13. 07. 2025.

banner

СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ

0 Fans
Ауторска права © Слободна Херцеговина, 2013. Сва права су задржана.
 

Loading Comments...