• Било би најбоље да се скине она мала капела и смјести у музеј или на Његуше гдје би одговарао намјени, гдје историја тог времена – изумрлог старог народа још једино може да се види

Његошева капела на Ловћену

Рушење Његошеве капеле на Ловћену је велика и кобна грешка по Црну Гору, која се кад-тад мора исправити, а значајну улогу у том срамном чину имао је Ватикан.

Зар нам је потребан споменик силе на костима онога чија је свака мисао тежила правди, онога који је сили поручивао: „Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом“.

„Сила Бога не моли“. Упркос свим покушајима интелектуалног сталежа, народа, цркве Његошева капела је срушена, а са њом и Црна Гора.

Аустријанци су током Првог свјетског рата бомбардовали Ловћен, након чега су ексхумиране Његошеве кости, како би се срушила његова капела, а на том мјесту изградио споменик у знак аустријског освајања Ловћена.

Његошеви земни остаци су 1916. пренијети у Цетињски манастир. Капела је разрушена, а идеја о подизању споменика, пропраћена са одушевљењем међу хрватским националистима. Међутим, како је Аустро-угарска изгубила рат, ова идеја није реализована. Створена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која је, вријеме је показало, била гробница српског народа.

Његошева капела након рушења 1916. године

Настала је версајска Југославија у чије стварање су умијешани масонски и ватикански утицаји. Намјера краља Александра била је да Мештровић прави будући маузолеј, али је одлуком Архијерејског Сабора и Светог Синода Српске цркве, а по предлогу митрополита Гаврила Дожића, ријешено да се, ипак, обнови капела, што је, према пројекту Николаја Краснова, и урађено 1925. године. Тада је по други пут испуњен Његошев завјет и његове кости положене у обновљену Капелу.

Међутим, у доба комунизма опет је подгријана идеја о градњи маузолеја, те тако 1951., када је било 100 година од Његошевог упокојења, почиње да се заговара идеја да Његошу на врху Ловћена треба направити споменик.

Блажо Јовановић и његови истомишљеници су дошли на идеју да направе „достојанственији и љепши споменик“, али постоји нешто шо се зове аманет. Света воља Владике је била: „Копајте ме у ону цркву. Ако ми ово не испуните оставићу вас под вјечитим проклетством“.

Комунисти јесу криви, али не само они. Били су послушници моћних људи из сјенке. По једном податку, Блажо Јовановић је био за изградњу маузолеја, али, је „из те приче изашао“ кад је схватио да је у ова дешавања Католичка црква умијешана до „балчака“, да је то, у ствари, пројекат Ватикана, не само Ватикана, али је Ватикан преузео команду.

Направљена је комплетна стратегија да се Католичка црква инволвира у Црној Гори, уосталом, тада је изграђена католичка црква у Никшићу.

У прилог тврдњи о умијешаности Ватикана и Католичке цркве у чину светогрђа рушења Његошеве Капеле постоји писмо које је папски емисар Франческо Палавинети упутио Митрополиту Данилу Дајковићу 28. децембра 1969. године, не би ли га приволио да им буде од помоћи у скидању Његошеве капеле са Ловћена. У писму пише: „Много се постигло и Свети отац папа је веома задовољан и предложио је да би било најбоље да се скине она мала капела и смјести у музеј или на Његуше гдје би одговарао намјени, гдје историја тог времена – изумрлог старог народа још једино може да се види.“

Прије скоро 50 година Ватикан је дебело имао оперативне планове за обезглављивање Ловћена и сламање духовне кичме Црне Горе и православне Боке Которске.

У писму папин изасланик даље спекулише: „Верујући да ће у вама наићи и на сарадника у борби да се успостави у Црној Гори права Христова вјера, и тај народ поврати и осамостали као новорођенче Св. Оца Папе, он је вољан да се све жртве поднесе и сва средства зато уложи“.

Због тога је требало да се Озана прогласи светицом а њени остаци похране у маузолеј на Ловћену, „за што ће бити изграђен велики и диван саркофаг који ће красити унутрашњост Маузолеја“.

Маузолеј на Ловћену

У пресудном тренутку када је дошло до коначне одлуке да се руши капела на Ловћену, у Црној Гори је постојала комисија за подизање маузолеја у којој је било тринаест академика и доктора наука који су 15. новембра 1966. године дали следећу изјаву:“Комисија је једногласно одлучила да предложи да се на Ловћену не подиже Његошев маузолеј према пројекту И. Мештровића“. У својој изјави комисија је у неколико тачака образложила због чега не подржава овај пројекат. Између осталог наведено је како симболичко тако и естетско нарушавање Владике Његоша и Ловћена изградњом данашњег маузолеја.

Данас у сјенци маузолеја, још увијек чврсто стоји митрополија Његошева у зидинама Цетињског манастира. Чека стрпљиво духовну обнову црногорског народа, а са њим и обнову капеле на Ловћену која ће опет бити симбол слободе као и Владика што у њој духом почива.

Приредио: Лука Цицмил
Извор: www.in4s.net