НЕДЈЕЉА НА СРПСКОЈ СВЕТОЈ ГОРИ: Млади Херцеговци обишли фрушкогорске манастире

Датум: 25. 10. 2016.

Према годишњем плану и програму Комисије за рад са младима Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији млади су протеклог викенда тачније у недјељу 23.10. 2016. год. организовали посјету манастира Фрушке Горе. Вођа пута је био Бојан Миленић а у обилазак је кренуло укупно 23 младих.

Млади Херцеговци испред манастира Гргетег

На Светој Српској Гори како називају Фрушку гору постоји 35 изграђених манастира од тога 15 активних манастира: Крушедол, Петковица, Раковац, Велика Ремета, Дивша, Ново Хопово, Старо Хопово, Јазак, Мала Ремета, Гргетег, Беочин, Привина Глава, Шишатовац, Кувежедин, и Врдник-Раваница.

Према историјским изворима ови манастири су настали у првој половини шеснаестог века, али легенде говоре да су настали у периоду између дванаестог и петнаестог века. Као културне и историјске вриједности манастири се налазе под заштитом UNESCO-а.

По предању, манастир је основао краљ Драгутин када је у лову пао са коња и остао трајно хром и предао власт свом брату Милутину. Према званичним подацима Велика Ремета се први пут помиње 1562. Постоји и један писани податак из 1509. да је изасланик-калуђер деспотице Ангелине Бранковић долазио у манастир посвећен светом Димитрију (манастир Велика Ремета је посвећен овом светитељу).

Посјету смо започели у манастиру Велика Ремета гдје смо присуствовали литургији коју је служио наш земљак-Невесињац монах Кирил. У склопу манастира обишли смо и мини етно село.

Детаљ из етно села код Велике Ремете

Топао, срдачан и гостољубив пријем имали смо и при посјети манастиру Крушедол гдје нас је дочекао свјештеник који је рођен у Старој Херцеговини, у Пљевљима. Послије предавања о самом манастиру посјету смо завршили разговором о Херцеговини, о Гацку пошто свјештеник добро познаје тај крај и народ.

Манастирска црква је посвећена празнику Благовештења. Манастир је основао деспот Ђорђе Бранковић (у монаштву назван свети Максим) са својом мајком Ангелином, уз помоћ влашког војводе Јована Њагоја, између 1509. и 1516. Неки истраживачи сматрају да се на том месту налазило светилиште старе словенске вере. Приликом повлачења Турака из Срема 1716, манастирски конаци су оштећени, а црква спаљена. Обнављање манастира је почело 1721. и завршено крајем шесте деценије 18. века. Уз западно крило конака изграђен је високи барокни звоник 1726, а између 1742. и 1750. године обновљена је црква. Изградња четвоространих манастирских конака завршена је 1753. године.

Послије магловитог јутра сунце нас је дочекало у манастиру Гргетег и Ново Хопово гдје смо такође чули основне податке о богатој историји манастира и присуствовали молитви.

Легенда тврди да је манастир Гргетег подигао деспот Вук Гргуревић (Змај Огњени) не би ли сместио свога слепог оца Гргура Бранковића, слепог хиландарског монаха Германа. Наводи се чак и 1471. година као година његовог подизања. Но, како је Гргур Бранковић умро 1459. године то се ова прича одувек сматрала само легендом. Претпоставља се да је манастир саграђен између 1459. (пад Деспотовине), али пре турског освајања Срема (1521. године).

Манастир Ново Хопово, са црквом св. Николе по својој архитектонској вредности представља најзначајнију сакралну грађевину своје епохе на овим просторима. Први писани помен манастира је из 1451. године. Садашња црква подигнута је 1575-1576. године, а звоник са малом капелом на спрату посвећеној св. Стефану, озидан је 1751-1758. године.

Једнодневну посјету Фрушке горе завршили смо код нашег земљака, привредника Обрена Мучибабића који нам је одржао дуже и опширно предавање о томе шта младе очекује по завршетку студија, како започети посао у струци и који нас све изазови очекују. За крај обишли смо и производни погон за производњу ракије и вина гдје смо могли да сагледамо читав производни процес. Уживали смо и у укусима грожђа а на крају домаћин нас је испратио са поклонима.