• Чу’, Српски патријарх да се извињава! И – због чега! И – коме! Али, када мало боље размислим, можда се Патријарх и могао извинити.

Могао је Патријарх, на примјер, да се извини црногорском режиму што у извршној власти, правосуђу, полицији скоро да нема Срба иако према попису становништва чине скоро трећину живља Црне Горе; што је од Срба присвојио језик којег је преименовао; што је потиснуо српско писмо ћирилицу; што је НАТО творевину Косово признао за државу, иако је оно и према Уставу Србије и према Резолуцији 1244 Савјета безбједности Уједињених нација дио територије Србије, иако се томе противило 85 одсто становника Црне Горе; што је на Косово, у Србију, у саставу окупационе НАТО војске послао своје војнике; што је у држави којом влада, практично, само Србима ускратио право на двојно држављанство, и Црне Горе и Србије; што је, такође у пракси, само Србима рођеним у Црној Гори а који сада живе у иностранству ускратио право гласа на политичким изборима…

Такође, могао је да му се извини што је у коалиционим поткусуривањима унутар црногорске власти овог времена цетињски митрополит Петар Други Петровић Његош геноцидни пјесник, Немањићи окупатори Црне Горе, а Црногорци окупатори Бара; што Шиптари на Румији организују кампове за вјежбања у баратању оружјем и побадају заставе државе Албаније и пројектоване „Велике Албаније“; што инспектори разних специјалности, као осе, у Црној Гори, посебно на Приморју, салијећу штандове и радње чији власници су Срби; што је символ образа данашње Црне Горе распоп Мираш Деде(ј)ић; што је модерна Црна Гора гробница црногорског српског народа…

Исто тако, могао је да му се извини и што је Свети Сава оне године (идуће ће томе бити 800 година) када је Српска црква постала самостална основао Зетску епархију са сједиштем на Превлаци; што су Зећани, потоњи Црногорци, били Срби и што су своје име, свој културни и духовни идентитет сачували у манастирима и црквама Српске православне цркве; што је први штампар међу Јужним Словенима био јеромонах (монах свештеник) Српске православне цркве Макарије са Обода Црнојевића, или Цетиња; што су цетињски митрополити били под јурисдикцијом Пећке патријаршије, а када је она укинута што су, поред карловачких митрополита, сачували континуитет Српске православне цркве; што су српски митрополити са Цетиња основали црногорску државу и једно вријеме њоме управљали, очувавши у слободи њен народ; што су данас Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско-никшићка (уз допринос Епархије милешевске и Епархије захумско-херцеговачке и приморске) Српске православне цркве духовни светионици крштеног народа у Црној Гори; што је Српска православна црква институција од највећег повјерења у Црној Гори…

Могао је да се извини и што су претходници садашњег црногорског режима, у чијем духу они обитавају, убили митрополита Јоаникија и преко сто свештеника Цетињске митрополије Српске православне цркве и што су оно мало преосталих присиљавали да служе њиховом безбожју, у страху за своје животе и егзистенцију својих породица; што су порушили цркве и манастире, у њих угонили стоку, што су отели огромну имовину Српској православној цркви коју ови сада неће да врате…

Могао је, такође, Патријарх да се извини црногорском режиму и што је тако пуно Срба у данашњој Црној Гори остало Србима и поред вишевјековног што притиска што поткупљивања од стране Турака, Млечана, Аустријанаца…, што су остали Србима и поред правила које су увели комунисти да нијеси оно што јеси својом крвљу, духовношћу, културом, језиком, него си оно „како си се писа’“, са јасним упутством како да се „пишеш“, што одолијевају и њиховом притиску и шпекулацијама да су Дукљани, Монтенегрини, Црногорци…, само не Срби…

Заиста, могао је Патријарх да се извини црногорском режиму што Срби уопште постоје у Црној Гори – као што се он извињењава НАТО-у што нас је бомбардовао, Хрватима и Шиптарима што су нас клали, Хрватима што је рт Превлака припадао Црној Гори, а Шиптарима што је Чакор Црној Гори припадао превеликим својим дијелом…

ИЗВОР:in4s.net