ЧУВАРИ СЛОБОДЕ: У Београду обиљежен Дан Херцеговачког Корпуса

  • Ветерани Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске који живе у Србији састали су се данас у Дому Војске у Београду и на пригодан начин обиљежили Дан формирања Корпуса. Скупу је присуствовало двадесетак официра из команде и јединица Корпуса, а међу њима је био командант, генерал-мајор Радован Грубач и начелник штаба, генерал-мајор Миладин Прстојевић.

На почетку скупа генерал Грубач је изразио задовољство што се и ове године одржала традиција окупљања поводом овог значајног датума у новијој историји Херцеговине. Захвалио се колегама који су дошли из унутрашњости Србије и потенцирао значај одржавања јединства официра и борачке популације у цјелини.

„Само јединствени можемо дати примјер младим генерацијама које треба да сачувају и јачају Републику Српску, тековину за коју је животе дало више од двије хиљаде припадника Херцеговачког корпуса“, нагласио је генерал. Говорио је и о потреби писања публикација о ратном путу команде и јединица Корпуса и истакао да су и на том плану учињени одређени помаци. Као позитиван примјер истакао је монографије „Херцеговачки корпус“ и „Невесињска бригада у рату 1992-1995“, које су објављене током 2017. године.

Присутне је поздравио Мишо Албијанић, предсједник Друштва гуслара и епске поезије „Цар Лазар“ из Приштине. Рекао је да се обраћа у име бројних добротвора са Косова и Метохије који су током рата прикупљали хуманитарну помоћ и допремали је у Херцеговину. Не кријући радост што присуствује овом скупу, Албијанић је генералу Грубачу уручио „Лазареву повељу“, највише признање које његово Друштво додјељује појединцима и институцијама заслужним за борбу српског народа.

Ратне официре поздравио је и Жарко Ратковић, предсједник Удружења Требињаца „Јован Дучић“ у Београду и Борислав Максимовић, помоћник директора Представништва Републике Српске у Београду.

Подсјетимо, Херцеговачки корпус Војске Републике Српске формиран је од војних обвезника са простора Српске Херцеговине. Већина њих је била распоређена у неку од јениница Југословенске народне армије (ЈНА) или Територијалне одбране. Савезна Републике Југославија (СРЈ), након што су је 27. априла 1992. године формирале Србија и Црна Гора, била је под великим притиском међународне заједнице да све јединице ЈНА из Босне и Херцеговине и Хрватске повуче у границе новостворене државе. За то је дат рок од 4. до 19. маја. Народна скупштина Српске Републике БиХ, на сједници одржаној 12. маја, донијела је одлуку о формирању Војске Српске Републике БиХ. Војска је у свом саставу имала шест корпуса копнене војске и Ваздухопловство и противваздушну одбрану (ВиПВО). Један од корпуса био је Херцеговачки корпус који је имао зону одговорности од ријеке Неретве на западу до границе са СРЈ на истоку и од границе са Хрватском на југу до Вишеграда на сјеверу. За дан формирања Корпуса одређен је 19. мај, дан када је посљедњи војник ЈНА напустио територију Херцеговине. Официри и подофицири команде и јединица Корпуса који живе у Србији окупљају се поводом тог дана од 2003. године.

 

Текст и фотографије: Зоран Јањић

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору
  1. Pingback: Чувари слободе: У Београду обиљежен Дан Херцеговачког Корпуса

Оставите коментар