БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Плес са ђаволом

БЛОГ ЈЕДНОГ ХЕРЦЕГОВЦА У БЕОГРАДУ: Плес са ђаволом

  • Ау! У својој тихој и обавезно послепоноћној „блог атмосфери“ листам ја тај мој wорд документ у нади да међу започетим темама има нека која се иоле брзо може докрајчити и бацити вама пред суд разума, но нема. Шипак ћелави!

Ples-sa-djavolom-600x831

Извор фотографије: fundanything.com

Или да се вратим „часом“ у моју Билећу и оне детиње дане па кажем – „Трц Милојка!“ Никада ми није било јасно зашто „трц“ и која је Милојка у питању, али нема тога који на тим, каменом окићеним, просторима није користио ту узречицу у сврху неког иронично-шаљвог исказивања задовољства и пркоса оној другој страни…

Велике пословне обавезе и учестали путеви, објављивање неких других – научних текстова, уписане докторске студије (државне, наравно) и шта још све не – пофино утањише ту резерву започетих и свршених текстова које нестрпљиво чекају армије заинтересованих монитора. Хајде што утањише, него ме оставише помало и на цедилу. Сад се, мој Вукоје, сналази, смишљај и пиши нешто фрешко из мозга. „Вакат је!“

Ово за докторат нисам поменуо да би се похвалио, него ето, да некада и кад ме често „словом“ овде не буде, ипак знате „где сам и у чему сам“.

Сада ћу да пишем о нечему што и мене често буни. Што ме неретко баца у неки раздор између разума и неразума. Између хтења и нехтења. Жеља и потреба. Између све чешће туђе праксе и мог достојанства. Могао бих, на пример, да пишем о вредностима. Вредностима којима се водимо живећи овај, изгледа, некако све чуднији и морално дискутабилнији живот. Вредностима којима придајемо или не придајемо нашу пажњу, мисли, ставове, хтења и жеље. Вредностима којима се у појединим животним ситуацијама руководимо, којима робујемо, које стичемо и којих се одричемо… Вредностима којима мутимо и неретко продајемо онај разум што су нам га, доста бистра, оставили и пренели наши, а посебно они њихови родитељи.

Тешко је o томе писати с апсекта једне, у овом случају те моје – „сућут Титове“ генерације, али није тешко с аспекта овог времена које све више људи зна “окитити” придевом „ђавоље“. Нисам никада чуо никога да је овдашње време и прилике назвао „анђеоским“. А ипак нас је много, није то баш ни случајно?!

Дакле, бићу храбар па рећи, ђавоље је то неко време дошло. А нисмо вала сви ђаволи па да ће чудо неко. Или нисмо још? А шта нас то карактерише и сврстава у ту категорију него баш те „вредности“ које још само наш надахнути језик може да назива истим именом и том једном речју. Иако се у већини случајева ради управо о свему само не о вредностима које људска јединка може и треба да прихвати, следи и робује.

Тај ђаво који је завладао и који нам их намеће, тако то неприметно и мудро ради да му је за честитати. Брзина му и није толико битна колико сасвим убеђено уверење да ће, временом, на крају ипак успети обрлатити све оне чисте здраво-разумске душе које су се вековима множиле и с кољена на кољено преносиле на овим славенским просторима. И тужно, али морам рећи да он успева у томе. Осим можда још само у манастирима или забаченим, оскудним, али ипак здравим селима, ретко ћемо више наћи неку душу а да мислима или неком и нечијом „прљавом пажњом“ и ружним примером није затрована, загрижена или већ оглодана.

И ова моја је. И та твоја је, пријатељу, чим имаш то чудо пред очима. Нема бољег и невидљивијег оружја у рукама ђавола од тих електронских и медијских помагала који попут неке дозвољене дроге трују и уништавају све оно што је некада било потребно и сасвим довољно за срећан, здрав и миран живот. Но добро, морамо и требамо ићи са временом. Но, морамо ли плесати са готово сваким ђаволом тог времена, нисам баш сигуран. И сигурно је да не морамо.

Ови мало старији су се још и извукли, но ништа им лакше није када данас „чују и виде“ толико заводљивих „нумера за плес“ и уз њих ту пружену руку ђавола ка њиховом детету или унучету. Све са оним његовим учтивим наклоном. Детету пуном снаге, енергије, живости, ведрине и оптимизма. Детету жељном смеха и детету више него расположеном за плес… Плес који сваком својом „нотом“ уједа и изједа све оне здраве и праве вредности које је неко некада с великом тежњом и још већом муком усађивао и преносио. Опет с тог колена, на неко „млађе колено“…

И онда се питамо где су оне данас и зашто се иза њиховог имена крије све и свашта? Колико их још увек има у нама и зашто их је све мање у нашој деци. Па није их мање, чак их је и више. Само што су то сада неке нове, оним ђаволом с почетка, у доброј мери обрлаћене и преображене вредности да ни сами често не знамо шта више ваља а шта не ваља. Шта требамо а шта не требамо? Чему да тежимо, а чему не. Шта и како да учимо нашу децу? Да ли и даље по принципима наших родитеља, баба и ђедова који ће ту исту децу довести пред свршен чин несналажења у сопственој будућности. Или можда по неким савременим принципима којима сигурно обилују неке друге наметнуте вредности с којима ће лакше “плесати” кроз живот… Ја тога одговора још увек немам, бар „наглас“.

Тај све присутнији дух материје или несрећни материјализам, интезивно поробљава духове нашег ума и тела који се опет некако копрцају и крваре деценијама уназад. Докле ће, ако се какав крупан заокрет не направи, плашим се и рећи. Неке речи попут: традиције, обичаја, васпитања, поштења, поштовања, културе, части, чојства, јунаштва, патриотизма, вере, дате речи, обећања, кумства, братимљења остају полако завејане у смету неких времена које су иза нас. Додуше, још не у толико дубоком снегу, али какве вајде када сунца нема ни на видику… Као што га ја, овим својим, сада већ суженим и уснулим погледом кроз окно мркле ноћи не видим. Ал’ му се, близином јутра, ипак некако надам, јер знам, као што и сви ми доказано знамо на којој страни света оно излази, на којој бар да му се надамо и с које бар да га очекујемо…

П.С. Фрешко, да фрешкије не може бити.

Аутор: Бобан Вукоје
Извор: Вукоје.рс

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина