• О НАМА
  • МАРКЕТИНГ
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА СТАРОГ САЈТА
  • УСЛОВИ КОРИШЋЕЊА
facebook
twitter
youtube
google_plus
email
  • АКТУЕЛНО
  • УДРУЖЕЊА
    • КЛУБ ГАЧАНА
    • УДРУЖЕЊЕ ТРЕБИЊАЦА
    • „ХЕРЦЕГОВИНА” ЗРЕЊАНИН
    • Билећани
  • ДОГАЂАЈИ
    • КАЛЕНДАР
  • ЛИЧНОСТИ
  • МАГАЗИН
    • СЦЕНА
    • РИЗНИЦА
    • ЖИВОТ ПЛУС
    • СХ ФОТО
  • СПОРТ
  • АКЦИЈЕ
    • ПОДИГНИМО ПРЕБИЛОВЦЕ
  • КОЛУМНЕ
    • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
    • ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА
    • ОНИМА ШТО ПЛАЧУ
    • ХЕРЦЕГОВАЦ У БЕОГРАДУ
  • СХ ФОТО
  • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
НАСЛОВИ
Објављена књига Гордане Јанићијевић: Крајина која некад бејаше
Трибина „Сребреница против геноцида – три деценије манипулације“
Раде Р. Лаловић: ЗАБИЉЕШКЕ О КАЛИНОВИКУ У КЊИЗИ „ФОЧАНСКИ СРЕЗ 1918 -1941.“
НИКОЛА ЛАКЕТА: Пушка која је пробудила Балкан — прије тачно 150 година!
Око магазин: Сабља Пера Тунгуза, 150 година касније
ЗАВИЧАЈНЕ ПРИЧЕ МОМЧИЛА ГОЛИЈАНИНА: ЧАРКЕ КОД ТОЧКА
НЕВЕСИЊЕ, 9. ЈУЛ 2025. ГОДИНЕ: Изложба о животу харамбаше Пера Тунгуза
У Крековима служен помен и положени вијенци у знак сјећања на страдале херцеговачке устанике
ЦЕНТРАЛНА ПРОСЛАВА 150 ГОДИНА ОД НЕВЕСИЊСКЕ ПУШКЕ: Херцеговачки устаници понос српског народа (ФОТО)
БЕЗ СЛОБОДНЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ, НЕ БИ БИЛО НИ СЛОБОДНЕ СРБИЈЕ – У Требињу отворена изложба посвећена харамбаши Перу Тунгузу

АЛЕКСАНДАР ГИЉФЕРДИНГ: Опис Љубиња

Posted On 25. 06. 2017.
By : Слободна Херцеговина
Comment: 0

Љубиње је убого мјесташце како се само може замислити, али је, попут других херцеговачких градова, плански смјештено у подножје планинског земљишта, на средини уског а дугог карсног поља, чија се југоисточна половина, коју смо тек пропутовали, зове Крајпоље (у даљини се назире истоимено хришћанско село), а сјеверозападна Конацпоље. Већина становништва су Муслимани. У граду има 120 муслиманских кућа (са 987 становника) и само 12 хришћанских, са 92 становника. Муслиманске куће начињене су од оног истог сивог камена као и све куће у Херцеговини. У већој су мјери оштећене него куће у Требињу. Многе од њих зјапе празне. Опустјела је и древна кула, утврђени пункт некадашњих љубињских бегова.

Чудновато је како у Босни и Херцеговини опусти и поруши се све што припада Муслиманима. Пролазите кроз село и у њему запазите порушену п запуштену кућу. На питање чије је то власништво, сигурно ће вам одговорити да је у њој живио Муслиман. „Ко је држао овај хан, који сада стоји напуштен на путу?“ „Муслиман.“ „Зашто је порушена она масивна кула?“ „Ето, бег у њој сједио, па се обаталила.“ Која је то градска четврт у Стоцу, Мостару, Високом, Фојници, Д. Вакуфу, Травнику, Јајцу, Бањој Луци, Ливну, Новој Вароши, Фочи, Пљевљима, Пријепољу, другим ријечима, у којем год босанско-херцеговачком граду у који свратите — која је то градска четврт у којој има највише напуштених кућа, без крова, врата и прозора, кућа са којих је отпао малтер? „Турска махала“, одговарају вам. У оним градовима у којима живе сами, или готово сами; Муслимани, као, на примјер, у Требињу и Љубињу или у Гламочу, Рогатици, Вишеграду, Приједору и Сјеннци, с којима ће се читалац касније упознати, рушевина има свуда.

Напротив, тамо гдје живе хришћани, тамо рушевина не смије бити. У Љубињу се хришћани много угњетавају. Није им било дозвољено ни да нас виде. На богослужење иду у једно од оближњих села: у Градац или у Дубочицу. Љубињски мудир-векил није такав господин као требињски мудир. Он је, истина, спахија, али је спао на то да је од свога конака начинио свратиште за путнике. Тамо нас је и увео. Увјеравао нас је да не прима све путнике без разлике. Прима само своје пријатеље. Један од таквих пријатеља, његов тадањи станар, Муслиман сиједе браде, трговац из Мостара, сматрао је за потребно да нас посјети и причини нам задовољство својим питањима и разговором. Међутим, разговор са њим трајао је дуже времена на незадовољство уморних путника, жељних одмора. Па ипак смо на основу тога разговора упознали неколико карактеристичних облика муслиманских схватања.

Поменућу једно или два таква схватања. Наш саговорник нам је причао да је раније, као трговац, много путовао. „А зашто сада не путујете?“ „Сада путујемо овамо, на ближе туре, да погледамо читлук (имање), које смо овдје купили. Не упуштамо се на веће даљине. Остарјело се, а сем тога, имамо велику фамилију.“ (Муслимани стално употребљавају израз „фамилија“; као страна ријеч, она им изгледа понајмање индискретна. Врло често ријеч „фамилија“ означава код њих управо жену.) „Имате ли велику фамилију?“, упитах да бих продужио разговор. „Није мала. Три сина и, да опростите, двије кћери.“ „Да ли сте раније били у Сарајеву?“ „Били смо.“ (Муслимани, Херцеговци и Босанци, говоре о себи у множини: „Ми смо били“, док се другима обраћају са ,,ти“.) „Но, па какво је Сарајево?“ „Мјесто је лијепо, здраво и има добру воду.“ „Да ли сте били у Њемачкој?“ (На њемачком земљишту, тј. у Аустрији.) „Долазили смо и тамо, у Млетке.“ .„Какав је утисак оставила на вас Венеција?“ „Лош град, вода им је слаба.“ По томе одговору смо закључили да Муслимани оцјењују град као добар или рђав према томе да ли има укусну или лошу воду. Слично мишљење о неком граду чули смо од њих безброј пута. Немамо шта више да кажемо о Љубињу и љубињском градоначелнику. Али један догађај заслужује да се забиљежи. Изјутра, пред полазак у Столац, изашао сам да се прошетам по вароши, док је мој сапутник, уморан од пута, остао лежећи и очекивао да се послуга припреми за пут и оседла коње. Тада је у собу ушао наш домаћин, градоначелник и власник свратишта, и ступио у разговор са момком који је спремао пртљаг. Мој сапутник се претварао да спава како не би омео домаћина разговору, „Шта ти је то у рукама, џанум?“ упита градоначелник момка, који је баш тада замотавао некакву флашу. „Ово ти је одлична ствар мога бега, ево ти, пробај“, одговори послужитељ Ристо, који, као отресит Херцеговац православац, бијаше велики мајстор у збијању шала са Муслиманима. „Дај“, рече Пророков сљедбеник и, принијевши устима грлић, поче теглити и гутати, док не искапи трећину флаше. „О-о-о-х, добро, али жестоко, у твога бега љута ракија.“ Ова „љута ракија“ бијаше, у ствари, шпиритус који смо понијели да бисмо могли ускувати воду за чај. На основу овога случаја закључили смо да херцеговачки Муслимани на свој начин тумаче Мухамедову заповјед о томе да се не пије „лозин сок“. Међутим, касније смо се увјерили да се оваквог тумачења подједнако придржавају како Муслимани Словени тако исто и Турци Османлије.

НАПОМЕНА: Александар Гиљфердинг био је руски научник, политичар и путописац. Кратко вријеме вршио је дужност руског конзула у Босни и Херцеговини. Током 1857. године пропутовао је тадашњим турским провинцијама Босном и Херцеговином, и о томе оставио запис који је објављен 1859. године.

извор: srbiubih.com



Погледајте сличне вести:



  • Aleksandr_Hilferding
    Руски конзул Александар Гиљфердинг упозоравао Србе да је југословенско језичко јединство увод у римокатолицизам (ВИДЕО)
  • gf-1
    АЛЕКСАНДАР ГИЉФЕРДИНГ: Конзул који je упозоравао Србе – хрватска се ствара од српске нације!
  • gf
    ГИЉФЕРДИНГ (1): Требиње из 1857. у записима руског конзула
  • gf2 (1)
    ГИЉФЕРДИНГ (2): У требињском граду, оронулих, сивих кућа…
  • saborna1
    Обичаји и вјеровања у Херцеговини (9): Светиње долине Неретве, Љубиња и Дабра
  • Миљан Алексић и Веско Будинчић: Требињци отимају од Билеће и Љубиња (ВИДЕО)
    Миљан Алексић и Веско Будинчић: Требињци отимају од Билеће и Љубиња (ВИДЕО)
  • foto-11
    БЛАГО ХЕРЦЕГОВИНЕ: Некропола мраморова у селу Мишљен код Љубиња
  • 21730820_346591562463116_7671677334297773877_n
    ХЕРЦЕГОВЦИ, САД СЕ ПОКАЖИМО: Помозимо малом Луки Бајату из Љубиња
  • vladika-platon-banjalucki-episkop-ubijen-ustase-svi-sveti-srbi-feljton-1448493422-791831-1200x762_c
    МИТРОПОЛИТ УБИЈЕН ПО КОМАНДИ ПЕКА ДАПЧЕВИЋА И ВЛАДИМИРА РОЛОВИЋА: У селу Крушевица код Љубиња гради се црква…
  • darko-krunić
    Начелник Љубиња искључен из ДНС
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору
  • google-share
Previous Story

Да га не заборавимо! Костур са Вида – Солунац Чедомир Поповић

Next Story

Српском језику дати натпредметни статус

Оставите коментар Одустани од одговора

banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner

RECENT

POPULAR

COMMENTS

Објављена књига Гордане Јанићијевић: Крајина која некад бејаше

Posted On 09. 07. 2025.

Трибина „Сребреница против геноцида – три деценије манипулације“

Posted On 09. 07. 2025.

Раде Р. Лаловић: ЗАБИЉЕШКЕ О КАЛИНОВИКУ У КЊИЗИ "ФОЧАНСКИ СРЕЗ 1918 -1941."

Posted On 09. 07. 2025.

Списак презимена покатоличених српских породица у Херцеговини

Posted On 06. 11. 2018.

ИСТОРИЈА О КОЈОЈ СЕ ЋУТАЛО: Друго лице "народних хероја"

Posted On 25. 10. 2016.

Кикс бенд - најпопуларнији бенд у Херцеговини (ВИДЕО)

Posted On 23. 11. 2015.

[…] Никола Лакета, п...

Posted On 08. 07. 2025.

[…] Извор: Слободна Херцеговина...

Posted On 06. 07. 2025.

[…] Преузето са:...

Posted On 30. 06. 2025.

banner

СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ

0 Fans
Ауторска права © Слободна Херцеговина, 2013. Сва права су задржана.
 

Loading Comments...