У свечаној сали Старог двора у српској престоници 24. марта 2022. године одржан је научни скуп Дубровник и Београд некад и сад у организацији Удружења Наука и друштво. Портал Слободна Херцеговина ће у неколико наставака пренијети кључне поруке учесника овог научног скупа.
Проф. др Зоран Стефановић је говорећи о слици Дубровника у популарној култури истакао да она никад није једнозначна.
– Визуелно приповједање је релативно отпорно на идеолошке и геополитичке и друге манипулације, да се увијек може наћи понеко језгро истине.
Стефановић је истакао да су прије стотињак година у склопу тадашње Краљевине Београд и Загреб спојили неколико утицаја који су постали свјетски феномен.
– Домаћи издавачи и сценаристи су кренули у врло амбициозну врсту рада. Присиљени да током ратне економске кризе нађу свој израз – стварали су стрипове. Из пера Бранка Микића, једног од највећих сценариста међуратне Европе, настао је Дубровачки гусар који се 1937. године појављује као серијализовани роман. Од 120 свешчица и неколико хиљада страна касније је направљен и серијал стрипова Син дубровачког гусара – рекао је Стефановић и додао да је тако на велика врата и Дубровник дао допринос свјетској популарној култури.
– Сама позиција Дубровника се мијења 1939. година прављењем хрватске бановине што је касније послужило и за стварање НДХ. Долази до промјене наратива. До тада је наратив био комбинација романтизоване представе из популарних романа под утицајем Француза и нарочито Британаца са оним што су биле локалне фракције. Почетком рата стрип у Београду је мање рађен, међутим у Загребу је сачувана велика традиција и тадашњи НДХ забавник доноси старчевићевски наратив. По завршетку Другог свјетског рата, ствара се нова фаза која наступа након 4. Конгреса КПЈ – рекао је Стефановић закључујући да је примјер Дубровника поучан за данашњи осјетљиви геополитички тренутак.
– Сумњам да ће већина државних, националних чак и вјерских ентитета моћи да издржи пробу времена. Само кроз промишљање Дубровника можда можемо наћи начине за апсорбовање великих шокова.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
