У оквиру манифестације одржана је промоција часописа који његују српски језик и ћирилично писмо – Српско слово из Београда и Глас Холмије из Берана.

У програму су учествовали: Зоран Вулевић, публициста и преводилац, Бранислав Оташевић, књижевник, Горан Киковић, историчар, Миодраг Којић, професор и пјесници Давид Лалић, Драгомир Дале Ћулафић, Вулко Шћекић, Мане Цимбаљевић. Програм је водила Јелена Божовић, професор српског језика.

На свечаности су уручене традиционалне Видовданске награде. Награду за публицистички рад и истраживање из историје Српског народа са територије Васојевића, коју додјељују Глас Холмије и Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Беране под називом „Радомир П. Губеринић“ уручена је професору доктору Марку Кнежевићу. Награду је уручио предсједник жирија Давид Лалић. Књижевну награду „Ратко Делетић“ која се од ове године додјељује први пут а коју је установио часопис Глас Холмије, додијељена је пјеснику Драгомиру Далу Ћулафићу. Награду је уручио предсједник жирија, пјесник Дарко Јововић.

Потпредсједник Српског Удружења „Ћирилица“ из Београда, Миодраг Којић, уручио Благодарја и то: Миличку Трифуновићу, Благоју Шарићу, Дарку Јововићу, Милу Јолу Шљакићу Цикићу, Давиду Лалићу, Јасмини Ђукић, Слободанки Ивановић, Радоју Мишковићу, Милану Ману Цимбаљевићу, Саву Вучетићу, Вулку Шћекићу, Јелени Божовић, Вељку Бубањи, Удружењу пензионера Беране, Удружењу ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Беране и Српском историјско-културном друштву „Никола Васојевић“ – Беране. Благодарја су у Београду већ додијељена: часопису Глас Холмије и појединцима, Горану Киковићу и Браниславу Оташевићу.

Усвојен Проглас о заштити ћирилице

На скупу је усвојен Проглас о заштити ћирилице и српског језика у Црној Гори и подршка Министарству Културе Србије поводом иницијативе за заштиту и службену употребу ћирилице у Србији.

Текст Прогласа преносимо у цјелости:

У Црној Гори је на дјелу општа дискриминације над српским народом, осим политичке најосјетљивија и најпогубнија је у култури и у образовању, а прије свега Срби су дискриминисани и обесправљени тиме што име је из јавне комуникације у пракси укинуто уставно право да говоре својим српским језиком и да пишу ћирилицом. У Црној Гори сви имају своја права једино то немају Срби.

Чланом 13. Устава Црне Горе утврђен је равноправан положај ћириличног и латиничног писма, а у пракси ћирилица је потпуно изопштена из државног и административног комуницирања. Прије издвајања из државне заједнице са Србијом у Црној Гори се углавном користила ћирилица. На ћириличном писму штампани су уџбеници, лектира, стручни часописи (Службени лист, Просвјетни рад), дневна и периодична штампа, вођена законом прописана евиденција органа и организација са јавним овлашћењем, писмени поступци пред правосудним органима, дуж саобраћајница исписивана су мјеста и други географски називи (насељâ, улицâ, тргова), јавни натписи (називи фирми, органа и организација, спортских и осталих клубова), на ћирилици су издаване све јавне исправе (личне карте, свједочанства, изводи из матичних књига, службене овјере и потврде)… Од тренутка осамостаљења државе до данас ћирилица је у Црној Гори прешла пут од обавезујућег до дозвољеног писма, а у том смишљеном процесу елимисања ћирилице најревносније предњаче државне институције, управо оне које су по Уставу задужене да заштите људска права и да се боре против свих врста дискриминација. Врхунац ироније историјског прегнућа актуелне власти јесте истина да је недавно Уставни суд Црне Горе, задужен за заштиту уставности, уклонио трајно и тајно таблу са ћириличним натписом! Како са главе мирише, такву праксу су спровеле и све друге државне институције: министарства, административне установе у локалним самоуправама (електродистрибуција, комуналне службе, катастри, центри безбједности, школе, здравствене установе, библиотеке, музеји, домови културе, дјечји вртићи) – све што се финансира из државног буџета. 
На Видовданским свечаностима 27. и 28. јуна 2016. г. у Беранама увојена је Видовданска декларација о заштити и његовању ћириличног писма, коју су усвојиле чланице Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине, коју чине – Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца регионалне организација Беране, Удружење српских књижевника у отаџбини и расијању Андријевица, Глас Холмије – часопис за књижевност, историју и културу Беране и Српско историјско-културно друштво „Никола Васојевић“ Беране. Иницијативу са истим циљем поднио је и Српски национални савјет Црне Горе из Подгорице. Но, заштитник људских права не реагује на иницијативе за враћање ћирилице као основе српског идентитета у Црној Гори које српски народ тражи од Владе и Уставног суда. Синхронизовано садејство актуелних процеса у Црној Гори (преименовање српског језика у црногорски, брисање ћирилице и увођење латинице као доминантног писма, прогон Српске православне цркве, запостављање српске традиције и културе маргинализацијом преосталих институција српског народа у Црној Гори, обрачун са политичким лидерима Срба и намјером њиховог уклањања са политичке сцене) доводи до економске, социјалне, културне и политичке дискриминације српског народа, што би требало да доведе до асимилације и нестајања Срба до занемаривог процента који не би могао ни по какавом критеријуму да буде релевантан политички партнер новој држави.

Модел по коме се спроводи дискриминација над српском дјецом је најгори баш ове школске године. Ове године су родитељи морали да написмено предају захтјеве управама школа на којем се изјашњавају да желе да свједочанства и књижице њиховој дјеци треба да буду издате на ћирилицном писму. Занимљиво је истаћи да то нијесу морали да раде када је у питању латинично писмо, јер се нису морали изјашњавати поводом тога. Будући да законске одредбе за ово не постоје, директори су добили интерна упутства како да ово заврше. Веома мали број родитеља је тражио ћирилична свједочанства. Већина родитеља нема времена да лично предају захтјев, други дио родитеља нијесу ни знали јер, неке разредне старјешине их нису обавјестиле, тако да се ћирилица намјерно истјерује из образовних установа, док је на дјелу кршење Устава Црне Горе.

Малим бројем захтјева директори школа се на овај начин додворавају надлежнима у Министарству просвјете и настављају свјесно кршење Устава Црне Горе. Они подсјећају да је из Устава Црне Горе већ поодавно избрисан српски језик као службени намећући као службени језик мањине – црногорски.

Наметање језика мањине већини грађана у Црној Гори представља преседан и насиље мањине над већином. Насиље режима и језичка дискриминација највише погађа нашу дјецу и ученике српске језичке заједнице, јер им се намећу уџбеници који нијесу адекватни за ученике српске језичке заједнице, писани су латиницом, а осим специфичности црногорских слова, има и недостатке у квалитету нових текстова од екстремних писаца који су насилно наметнути, утичу на квалитет образовања и тиме дискриминацију дјеце. Насиље владајућег режима над грађанима релевантне већине доводи до тихе асимилације српске језичке заједнице.

Свих ових година, Србима је ускраћено универзално право на рад односно да раде у јавној управи, они су најбројнија популација на бироу рада. Срби су једина нација у Црној Гори која не може да има српско и црногорско држављанство, односно двојно држављанство, док Албанци, Хрвати и Бошњаци могу да имају двојна држављанства.

Студенти на Филолошком факултету, који студирају на катедри за српски језик, дискриминисани су у односу на оне који студирају тзв. црногорски језик, јер не могу да добију посао и да предају на језику којег су студирали. Предузетницима, који се изјашњавају као Срби, држава не одобрава субвенције. Свештенство Српске православне цркве се протјерује из Црне Горе, а српски политички лидери се хапсе и проглашавају за државне непријатеље као да Црна Гора није и њихова држава“, очигледан циљ оваквог положаја Срба и српског језика и ћириличног писма асимилација српског народа и покушај да се уврсти као мањински народ и да се сведе на пет посто.

Подршка Министарству културе Србије и стратегији културног развоја у Србији као и изради новог закона о језику и писму:

Сматрамо да је рјешавање статуса српског језика и ћирилице у матици Србији од пресудне важности за све припаднике српског народа без обзира гдје они живе. Било је неопходно да држава Србија до краја ријеши статус већинског језика и писма датог уставним одредбама као и међународним правилима и да то питање коначно уобличи суверенитет и територијални интегритет српске државе. Срби који живе ван матичне државе на овај начин могу да лакше и успјешније регулишу статус положаја ћирилице у државама у којима живе с обзиром на то да су језик и писмо део културне баштине и питање идентитета сваког народа и његове културе.

Српски етнички простор је недјељив у културном погледу и сходно свим европским повељама гарантује и припадницима српског народа права да буду оно што су били њихови преци и што желе да остану. Када се ћирилици врати значај и улога коју заслужује као темељ наше историјске свијести у Србији онда свуда гдје живе Срби могу за себе да траже право да је користе у пуном смислу. Надамо се да дефинисањем и остваривањем друштвене бриге о језику и писму у Републици Србији, институције државе Србије преко Савета за српски језик могу да се успјешније посвете рјешавању свих проблема језичке и културне политике која се налазе пред нашим сународницима у другим државама.

Проглас су потписали: Савез удружења СНО Васојевића и Лимске долине, Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца регионалне организација Беране (предсједник Миличко Трифуновић); Глас Холмије – часопис за књижевност, историју и културу Беране (уредник Горан Киковић); Српско историјско-културно друштво „Никола Васојевић“ Беране (предсједник Живко Бјелановић), Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ – Београд (потпредсједник Миодраг Којић), Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ – повјереништво Прибој (повјереник Александар Мојићевић), Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ – повјереништво Врњачка Бања (повјереник Жарко Марковић); Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ – повјереништво Подгорица (повјереник мр Слободан Чуровић); Удружење Ћирилица Нови Сад (предсједник Петар Јаћимовић); Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ – повјереништво Андријевица (повјереник Давид Лалић).

Kрсна слава Удружења ратних добровољаца 1912-1918

Другог дана Видовданских свечаности обиљежена је крсна слава Удружења ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца Беране у ресторану „Огњиште“ власника Зорана Рачића. Скуп је послије резања славског колача и благослова од стране протојереја ставрофора Драгана Ристића поздравио Горан Киковић, почасни предсједник Удружења.

„Наше Удружење слави данас крсну славу Видовдан. Крсну славу славе само Срби од свих хришћанских и православних народа. Видовдан је празник сјећања на косовске мученике и кнеза Лазара. Природно је зато да Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Беране, слави овај свети дан, када се сјетимо наших јунака који су се од Косовског боја 1389. па до 1999. борили за крст часни и слободу златну и бранили српски народ од разних завојевача и зулумћара. Када се кнезу Лазару уочи косовског боја јавио анђео Господњи, а његове ријечи сликовито пренио пјесник ‘којем ћеш се привољети царству – да л’ земаљском или небеском?’, он је рекао: ‘Земаљско је за малена царство, а небеско увјек и доијека.’ Шта Видовдан значи за српски народ сликовито је објаснила Исидора Секулић: ‘Научи свог сина јединца да је Видовдан исто што и крсна слава или рођендан и то је већ доста’“, казао је Киковић.