• СПЦ и верници данас обележавају празник Оци, у народу познат и као Очеви или Очићи. Овај празник увек пада у прву недељу пред Божић.

На данашњи дан деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад везују своје очеве за ноге на исти начин као што су њих везивали на Детињце или мајке на Материце.
Деца онда честитају празник, а очеви им деле слактише и друге поклоне и на тај начин се „дреше“.
„За Оце се мисли да су крсно име свију људи који су се оци називали“, навео је Вук Караџић.
Обичај је да се на Оце везују сви мушкарци, како укућани, тако и они који су вам дошли у кућу, а који имају децу.
Ноге им се везују за неки предмет као што су кревет, столица, сто, како не би могли да устану.
Деци при везивању углавном помажу мајке или баке.
Некада давно откуп за одвезивање састојао се у воћу или припремљеном одевном предмету, али сада се деца углавном дарују играчкама, књигама или новцем.
Према обичајима, у Крагујевачкој Јасеници на Оце су очеви припремали ручак. У Левчу и Темнићу празновани су по варошима и варошицама, док се у селима није знало за овај обичај.
Оци, Материце и Детињци су породични празници и за тај дан домаћице припремају свечани ручак на коме се окупи цела породица.
Ови празници и обичаји који су у вези с њима доприносе јачању породице, слози у њој, разумевању, поштовању између деце и родитеља, старијих и млађих, што све заједно чини породицу јаком и здравом, а породица је темељ друштва, државе и Цркве.